Grad uskratio pomoć jedinom dnevnom boravku za decu s problemima u ponašanju!

0
292

Mi smo poslednja karika u lancu brige o deci i mladima koji su počinioci krivičnih dela ili imaju ozbiljan problem u ponašanju. Kod nas dolaze po nalogu nadležnog suda ili po preporuci centara za socijalni rad, kaže Ljiljana Marković, koordinatorka Međunarodne mreže pomoći (IAN)

Jedini dnevni boravak za decu i mlade sa problemima u ponašanju u Beogradu na korak je od zatvaranja zbog nedovoljnog razumevanja Sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Beograda, ali i komplikovane procedure za finansiranje projekata iz domena socijalne zaštite. Kroz Dnevni boravak, koji radi u okviru Tele centra Međunarodne mreže pomoći (IAN), od 2012. dodine prošlo je više od pet stotina dece i mladih sa problemima u ponašanju.

“Trenutno nemamo nikakav izvor finansiranja, čak ni posle medijske kampanje koju smo pokrenuli početkom ove godine. U gradskom Sekretarijatu za dečiju i socijalnu zaštitu kažu da ne mogu da oglase javnu nabavku u ovom trenutku, a taj postupak je jedini način da bi se ovakva usluga socijalne zaštite finansirala. Sa druge strane, dobili smo informaciju da će se ova usluga na nivou grada formirati u okviru neke od državnih institucija, te zbog toga neće biti finansirana naša usluga za koju imamo i licencu nadležnog resornog ministarstva. To će nas dodatno staviti u neravnopravan položaj”, kaže Ljiljana Marković, jedan od koordinatora Međunarodne mreže pomoći (IAN).

Prethodnih šest godina Dnevni boravak za decu i mlade sa problemima u ponašanju finansirao se iz stranih donacija, ali ovakva grupa korisnika više nije prioritetna u planovima za finansiranje međunarodnih fondova. Kako kaže Ljiljana Marković, strane donacije za oblast socijalne zaštite se završavaju kada se pokaže koliko je posao koje su obavljale bio uspešan.

ljiljana markovic

“Kroz naš besplatan program je do sada prošlo oko pet stotina mladih i njihovih članova porodice, koji su uspešno završili tretman. To je glavni pokazatelj koliko smo kao jedini centar koji se bavi ovom problematikom bili efikasni. Mi smo poslednja karika u lancu brige o deci i mladima koji su počinioci krivičnih dela ili imaju ozbiljan problem u ponašanju. Kod nas dolaze po nalogu nadležnog suda ili po preporuci centara za socijalni rad, ali kako trenutno stoje stvari naše usluge će se naći na tržištu i minimalna cena tretmana bila bi oko 150 evra mesečno. Budući da naši korisnici uglavnom dolaze iz skromnih porodica, mnogo mladih biće uskraćeno za povratak u sistem obrazovanja i potpunu resocijalizaciju”, kaže Ljiljana Marković.

Ono što je ključno u radu sa decom i mladima, koji su čak i višestruki počinioci krivičnih dela, ili koji imaju problema sa zloupotrebom droga, jeste da im se strukturira slobodno vreme, jer je većina njih isključena iz sistema obrazovanja. Pozitivan odnos prema školi i obrazovanju, edukacija roditelja u sticanju pravih roditeljskih veština, usmeravanje na snalaženje u vršnjačkoj grupi, samo su neki od segmenata rada u Dnevnom boravku.

“Rad na potpunom iskorenjavanju svakog poremećaja u ponašanju je veoma mukotrpan. Tretmani traju od šest meseci do dve godine, jer radimo sa decom i mladima u poodmakloj fazi problema. Istraživanja su pokazala da je maloletnička delikvencija uglavnom posledica neke vrste nasilja koje su deca godinama trpela ili poremećenih partnerskih odnosa roditelja. Poznato je da se kod nas ne radi mnogo na prevenciji i ništa se ne čini na prepoznavanju potencijalnog rizika od problema. Škole su te koje bi trebalo da ukažu na postojanje promene u ponašanju nekog deteta, jer je škola sredina gde dete pokazuje da nije u mogućnosti da savlada gradivo ili ima poremećenu pažnju i koncentraciju. Najčešće se takva deca karakterišu kao bezobrazna ili nevaspitana, ali u suštini nije tako”, smatra Ljiljana Marković. “Nekoliko godina kasnije imamo mlade koje je teško vratiti u sistem i oblikovati ih kao društveno odgovorne pojedince. Na početku svakog tretmana im predočimo šta znači kršenje zakona i gde to vodi, jačamo njihovu ličnu odgovrnost i uveravamo ih da to stvarno funkcioniše u praksi.”

Jelena Zimonjić

OSTAVI ODGOVOR