Kako sprečiti nasilje i sačuvati porodicu

0
247

Udruženje žrtava nasilja „Hajr”, uz podršku Gradske opštine Stari grad, organizovalo je danas prvi regionalni okrugli sto na temu “Kako sprečiti nasilje i sačuvati porodicu”, čiji je cilj otvaranje dijaloga o mogućnostima prevencije nasilnog ponašanja, prepoznavanje nasilnika, saniranje psihičkog zdravlja žrtava nasilja, njihova rehabilitacija i resocijalizacija, očuvanje porodičnog okruženja, kao i primena dobrih praksi iz našeg regiona.

Skup su otvorili predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost GO Stari grad Mila Popović, Branislava Sinanić iz Privredne komore Srbije i Vladimir Todić iz Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama. Mila Popović je istakla da opština već duže vreme pruža podršku udruženjima žrtava nasilja kroz organizaciju različitih skupova sa tom temom. Na okruglom stolu, kroz četiri panel diskusije, učestvovali su i predstavnici policije, sudstva, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, advokati i psiholozi.

Predstavnik Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja Dragan Knežević istakao je da je Srbija početkom 2014. godine, ratifikacijom Instanbulske konvencije, načinila značajne pomake u izmeni postojećih zakona koji se bave sprečavanjem nasilja u porodici.

Osim usvajanja novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, izmene je pretrpeo i Krivični zakonik, koji je veoma doprineo osnaživanju žrtve da prijavi nasilje. Prema Instanbulskoj konvenciji, Srbija je dužna još da uredi i domen socijalne zaštite, da uvede SOS telefon za žrtve nasilja koji bi trebalo da ih ohrabri i pruži im sva neophodna uputstva kako da se obrate nadležnim institucijama. U domen socijalnih usluga spada i program za počinioce nasilja, koji kod nas još uvek nije razvijen – istakao je Dragan Knežević.

Sudija Nebojša Đuričić, koji je bio član radne grupe za izradu Nacrta zakona za prevenciju nasilja u porodici, rekao je da je veoma važno definisati šta je nasilje.

Nije svako nasilje krivično delo, ali njegovo ponovljanje to može postati. Kaznena politika nije garant da će problem nasilja biti rešen, pogotovo kada su kapaciteti centara za socijalni rad i policije ograničeni. Država bi trebalo više da se bavi osnaživanjem žrtve da bude samostalna i ekonomski nezavisna da ne bi došlo do krivičnog dela.

Sa druge strane, iskustva advokata koji zastupaju žrtve nasilja govore o neujednačenojsudskoj praksi, kao i o kontradiktornostima u krivičnom postupku, gde se nasilnici nekada osude na kaznu zatvora, a nekada im se samo izrekne uslovna kazna. Prema podacima Viktimološkog društva Srbije, za pomoć se godišnje obrati više stotina žrtava nasilja, a podaci govore da žrtve mnogo više trpe nego što prijavljuju. Razlog za to navode prebukirane državne institucije, a rešenje vide u pojednostavljivanju postupka prijave nasilja.

Jelena Zimonjić

OSTAVI ODGOVOR