DO 31. MARTA: IZLOŽBA „ČAROBNA MILENA“ U DOMU JEVREMA GRUJIĆA

0
322

U Domu Jevrema Grujića u Svetogorskoj 17, u sredu, 7. novembra, biće otvorena izložba jedne od najvećih srpskih slikarki Milene Pavlović Barili, pod nazivom „Čarobna Milena“. Izložba će trajati do 31. marta. Ovom izložbom Dom Jevrema Grujića nastavlja projekat „Velikani srpskog slikarstva“, u okviru koga su u proteklom periodu organizovane izložbe Uroša Predića, Petra Lubarde i Paje Jovanovića.

Na izložbi će biti predstavljeno preko 40 dela jedne od najpoznatijih srpskih slikarki. Milenini autoportreti, portreti njenih roditelja i poznatih ličnosti, enigmatske i fantastične kompozicije i ilustracije za prestižne modne časopise, kao i modne kreacije Igora Todorovića inspirisane Milenom, predstaviće život delikatne mlade žene – intrigantne slikarke i pesnikinje koja je obeležila ne samo srpsku, već i svetsku umetničku scenu.

BESPLATNA ŠKOLA SLIKANJA ZA STAROGRAĐANE OD 15 DO 115!

Izložena dela ustupljena su iz Fondacije Milenin dom – Galerija Milene Pavlović Barili u Požarevcu, Galerije Matice srpske u Novom Sadu, kao i iz privatnih kolekcija.

Milena_Pavlovic_Barili_(1909-1945)

Milena Pavlović Barili jedna je od najuspešnijih i najpoznatijih predstavnica srpskog slikarstva i evropske umetničke avangarde 20. veka. Rođena je u Požarevcu 5. novembra 1909. godine, kao jedino dete Danice Pavlović i Bruna Barilija. Odrasla je uz majku Danicu, potomka kraljevske loze Karađorđević, učiteljicu i pijanistkinju, i oca Bruna, poznatog italijanskog kompozitora, muzikologa, pisca i pesnika. Spoj dveju nacija i dveju kultura iznedrio je umetnicu izuzetnog talenta, senzibiliteta, originalnosti i vizionarstva.

Školovanje započinje u Umetničkoj školi u Beogradu, a zatim odlazi u Minhen na Umetničku akademiju, u klase profesora Habermana i Štuka. U Beogradu i Minhenu izučavala je, pre svega, tradicionalan pristup umetnosti. Zbog svog otvorenog duha i potrebe da proširi svoja iskustva, Milena odlazi sa majkom u Evropu i stvara strastvene i dinamične slike. U svim kulturnim sredinama, u Srbiji, Italiji, Francuskoj, Engleskoj i Španiji, osećala je podjednaku strast za stvaranjem svojih dela. Rezultat spoja različitih kultura bila su dela koja su nam dočaravala razne ambijente i podneblja na jedan poseban način.

BESPLATNI ONLAJN KURSEVI: U ponudi 35 različitih obuka za Starograđane

Usavršavala se i u drugim evropskim gradovima – Londonu, Parizu, Rimu, održavala je samostalne izložbe, družila se sa istaknutim umetnicima, ali nije zaboravila Srbiju. Za to vreme je, sa drugim našim poznatim umetnicima, izlagala na grupnim izložbama u Beogradu i Požarevcu.

milena-pavlovic-barilli-klovicevi_0

Milena je prikazivala svoje snažne vizije, alegorijske, enigmatske i fantastične kompozicije i kombinovala metafizičko slikarstvo sa antičkim arhitektonskim elementima i renesansnim kostimima. U likove koje je predstavljala često je ugrađivala sopstveni lik i povezivala ono prolazno sa nečim trajnim i večnim.

Iracionalno, san, nadrealizam i jesu pojmovi koji su obeležili njeno stvaralaštvo.

Milena je često slikala svoga oca, Bruna Barilija, kao i majku Danicu. U ranom periodu portretisala je zvezde, kao na primer Rudolfa Valentina, Žozefinu Bejker, Konrada Fajta i Gloriju Svansom. Pred početak Drugog svetskog rata, godine 1939. odlazi u Ameriku. Prelazi okean da bi prisustvovala Velikoj izložbi nadrealista u Njujorku. Iz njenih pisama roditeljima vidi se da je taj odlazak za nju značio odrastanje. Ova faza njenog stvaralaštva (američka faza) je nostalgična, sa portretima ličnosti iz visokog društva, modnim dizajnom, kojim  je dala doprinos njujorškoj modnoj sceni, sarađujući sa vodećim časopisima – Vogue, za čiji je broj posvećen venčanicama uradila naslovnu stranu, za Harper’s Bazaar, Town and Country, Glamour i Charm. Na poziv kompozitora Đan Karla Menotija pravi skice kostima za balet „Sebastijan“, a oni postaju bliski prijatelji. Poslednje Milenino delo „Monahinja“ je u posedu italijanskog kompozotora. Kao omaž svojoj prijateljici, Đan Karlo Menoti je napisao i operu inspirisan ovom Mileninom poslednjom slikom – The Saint from Bleecker Street.

TRAŽITE ZEN? Opština organizuje besplatne treninge za balans tela i uma

Tokom čitavog života pisala je poeziju na srpskom, španskom, francuskom i italijanskom. Ikonografija pesama bila je usko povezana sa ikonografijom slika – nesvakidašnje vizije, večna nostalgija i čežnja modernog nomada.

Slike između sna i jave, od šapata i strepnje preko neizvesnosti do strasti, u „dijalogu između pesnika i slikara“.

Milena je bila srećna i zadovoljna kada je dobila telegram s ponudom da bude scenograf i kostimograf jedne predstave čija je premijera trebalo da bude u jesen 1945. godine u Njujorku.  Za 36 godina svoga života, ostavila je neizbrisiv trag u svetskoj umetnosti.

(Starogradski.com)

OSTAVI ODGOVOR