AZBUKA STAROG GRADA: Dž kao Džokej klub, zdanje bogatog trgovca u Gračaničkoj (FOTO)

0
376
FOTO: Starogradski.com

Među lepim i vrednim beogradskim zdanjima koja su ove godine ušla u planove za sanaciju i rekonstrukciju fasada nalazi se i kuća na uglu Gračaničke 18 i Ulice Vuka Karadžića, koju je kao svoju reperezentativnu porodičnu kuću sagradio bogati beogradski trgovac Milan Pavlović, sin trgovca, takođe, Anastasa Pavlovića.

Kuća je sagrađena 1912. godine po projektu arhitekte Nikole Nestorovića i u svoje vreme bila je reprezentativna građevina za stanovanje jedne porodice. Kuća ima prizemlje i sprat, a glavni elementi unutrašnjeg rešenja su centralni hol sa dekorativnim stepeništem. Karakterističan za fasadu zgrade je zaobljen ugao sa balkonom na spratu i baroknom kupolom kružne osnove na vrhu, što su odlike akademskog načina projektovanja. Međutim, fasada je tretirana slobodnije i nju, najvećim delom, krasi bogata floralna dekoracija secesije.

AZBUKA STAROG GRADA: Č kao Čukur česma, sećanje na srpske žrtve pale za oslobođenje Srbije od turske vladavine (FOTO)

Krpljenje suknenih odela za početak

Preci Milana Pavlovića došli su u Beograd sa Kosova početkom 19. veka. Njegov deda Pavle, po kome su kasnije poneli prezime Pavlović, započeo je trgovačku istoriju porodice tako što je posle propasti Karađorđevog ustanka zakupio mali dućan na uglu Uzun Mirkove i nekadašnje Dubrovačke ulice, gde je krpio suknena odela. Poslovi su mu bolje krenuli posle Drugog srpskog ustanka, kada je u radnju uveo svoje već odrasle sinove Anastasa i Dimitrija. On sam je odlazio u Pirot i Leskovac da bi kupovao za svoju radnju, pa i malo više nego što je njemu samom bilo potrebno, te je viškove prodavao drugim abadžijama. Trgovina je na kraju potisnula abadžijski posao, Anastas i Dimitrije su od 1844. do 1856. godine radili zajedno pod firmom “Braća Pavlović”, a onda je svaki za sebe otvorio trgovinu.

Milan je bio jedan od dva Anastasova sina i jedno od sedmoro dece, jer je Anastas sa ženom Persidom, kćerkom imućnog Makedonca, trgovca iz Sofije, imao još i pet kćeri. Čim je 1868. godine završio četiri razreda gimnazije, otac ga je uveo u svoju trgovinu. Otac je sada mogao zbog trgovačkih poslova da putuje mnogo više, a Milan je, kao stariji sin, brinuo o radnji. Anastas je posle 1870. godine u Dubrovačkoj kupio jednu staru kuću, srušio je i na njenom mestu izgradio kuću na sprat, sa dva mala lokala u prizemlju i tri male sobe na spratu u kojima je živeo sa celom svojom porodicom. Štednja je bila razlog što je Milan u tom malom prostoru živeo i izvesno vreme po ženidbi. Znatnije bogatstvo porodica Pavlović je stekla tek posle Srpsko-turskog rata koji je vođen između 1876. i 1878. godine.

AZBUKA STAROG GRADA: C kao Crkva Ružica (FOTO)

Zaslužan za napredak očeve radnje

U svojim rukopisima o beogradskim trgovcima, industrijalcima i bankarima, objavljenim u knjizi “Uspon Beograda” (Zavod za zaštitu spomenika kulture grada, Biblioteka grada Beograda i Istorijski arhiv Beograda, 1994.) Milivoje M. Kostić piše, pored ostalog, da je Milan najviše doprineo da firma njegovog oca procveta.

“Milan je”, kaže on, “uveo nove štofove, nov artikal koji je dotle uveliko držao Terzibašić i Đorđević, samo je ovaj držao bolje kvalitete, dok se Milan u početku ograničio na jeftinu češku robu, na kojoj se više zarađivalo. Posle su uvedeni i engleski muški štofovi, prodaja na malo i veliko, i Anastas Pavlović je postao uskoro prvi u ovom artiklu na beogradskoj pijaci.”

Anastas je 1890. godine od Jovana Odavića kupio u Knez Mihailovoj lepu jednospratnu kuću sa dućanima u prizemlju i dva šestosobna stana na spratu. U jednom stanu je živeo Anastas sa ženom i sinom Vlajkom, a u drugom stanu je bio Milan sa svojom porodicom. U vreme kupovine ove kuće i mlađi Anastasov sin je primljen za ortaka u firmi. Za Vlajka se govorilo da je bio izuzetno dobar čovek i popustljiv, što je Milanu smetalo, jer je njegov stav bio da se ni mala radnja ne može voditi bez “čvrste ruke”, a kamo li velika kao što je njihova bila.

AZBUKA STAROG GRADA: H kao hotel “Rusija”, mesto gde se hranila sirotinja univerzitetska (FOTO)

Milivoje M. Kostić u svojim rukopisima kaže kako je Milan bio veoma strog i oštar, pa čak i grub u ophođenju prema osoblju zaposlenom u radnji, pa je čak i njegov brat Vlajko strahovao od njega, dok je u ophođenju prema spoljnom svetu bio sušta suprotnost – čovek ljubazan i predusretljiv, veoma uglađen i odmeren u svakoj reči koju je izgovarao.

FOTO: Starogradski.com
FOTO: Starogradski.com

Dramatično cepanje porodice

Odvajanje braće u poslu prošlo je pomalo neobično. Milanova namera je bila da on sam ostane u radnji, a da ocu i bratu isplati što je njihovo, na šta je Vlajko bio pristao. Ali, na očev nagovor Vlajko je posle nekoliko dana promenio svoj stav i desilo se obrnuto. Vlajko ostaje u radnji, a Milan pristaje da istupi i da mu se udeo u firmi isplati. To se desilo u jesen 1902. godine, a Milan je već u decembru imao svoju firmu. Nažalost, Vlajko se uoči Božića iste godine ubio. Pre nego što je nestao iz Beograda, novac koji se zatekao u blagajni radnje odneo je u banku i položio ga na račun firme. Tek nakon dve i po godine leš koji je pronađen u Dunavu kod Grocke identifikovali su Milan i njgova snaha kao Vlajkov – jedino po burmi koju su našli na njegovom prstu. Milivoje Kostić piše kako je otac Anastas tada zamrzeo Milana jer ga je smatrao vinovnikom Vlajkovog samoubistva.

Milan Pavlović je širio svoje poslove sa više ortaka. Kupio je neke rudnike, a postao je najpre finansijer, a kasnije i vlasnik prve fabrike salame u Mladenovcu. Tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata snabdevao je iz svoje fabrike i klanice srpsku vojsku i saveznike važnom prehrambenom robom. Pavlović je bio biran najpre za člana nadzornog, a kasnije za člana upravnog odbora Narodne banke, bio je član uprave Srpske kreditne banke i predsednik Beogradske trgovačke omladine. Bio je, pored ostalog, sudija Trgovačkog suda, opštinski odbornik i narodni poslanik za Beograd. Sa ženom Milicom imao je tri kćerke.

Od oca je nasledio tri kuće – u Dubrovačkoj, Knez Mihailovoj i Dositejevoj. Prva kuća je izgorela 1941. godine, drugu je odnela njegova kćerka Olga u miraz, a treću su prodali naslednici, kao i ostalu njegovu imovinu. Sam Milan  je 1905. godine kupio  kuću Tase Terzibašića koja se nalazila do Opštinskog doma i u nju se uselio kada se odvajao od oca. Ovu kuću je prodao pet godina kasnije Beogradskom kretitnom zavodu, kada je za sebe i svoju porodicu zidao novo velelepno zdanje na uglu Gračaničke i Ulice Vuka Karadžića, na placu koji je nekada pripadalo Živku Karabiberoviću, trgovcu i jedno vreme predsedniku beogradske opštine.

Između dva svetska rata, rekli smo već, ovu kuću naslednici su prodali Džokej klubu, kada joj je dozidana velika dvorana. Džokej klub je popularan naziv Kola dunavskih jahača “Knez Mihailo”. Milan Pavlović je rođen 1859. godine u Beogradu, a umro je u Parizu 1924. godine posle operacije. Prenesen je iz Pariza i sahranjen u gradu u kojem je rođen.

(Starogardski.com)

 

OSTAVI ODGOVOR