MIKSER HAUS: Deru nas, ne verujete koju cenu plaćamo! Mi bismo na Dorćol, ali…

0
684
FOTO: Mixer House

Trajno preseljenje Mikser hausa na Dorćol, u prostor Industrije metalnih konstrukcija Beograd (IMK), za sada je neizvesno zbog stečajne procedure koja je iznenada ubrzana, a prodaja fabrike se očekuje u narednih nekoliko meseci. Organizacija Miksera se prethodno sa stečajnim upravnikom dogovorila da, dok traju dugogodišnji stečajni procesi, čitav prostor fabrike pretvori u zonu kulture. Tim povodom organizovana je i velika konferencija za novinare, na kojoj su prisustvovali gotovo svi domaći i strani mediji, kao i brojni predstavnici diplomatskih misija u Srbiji.

– Sutradan nam je iznenada rečeno da ništa od toga što smo planirali nema, da se pojavila neka firma koja će da otkupi dugove IMK-a i da fabrika ide na prodaju. Bili smo u šoku, jer smo sve do detalja isplanirali. Prvo idemo na Dorćol, a u avgustu u Sarajevo, a zatim i u Ljubljanu – kaže izvršni direktor Mikser hausa Ivan Lalić.

Ivan Lalić, izvršni direktor Mikser Hausa; FOTO: Starogradski.com
Ivan Lalić, izvršni direktor Mikser Hausa; FOTO: Starogradski.com

S obzirom na novonastalu situaciju, ovogodišnji Mikser festival, koji se odvija pod sloganom “Migracije”, održaće se od 25. do 28. maja na mestu na kome je sve i počelo, u silosima nekadašnjeg Žitomlina na donjem Dorćolu. U čvrstoj nameri da se ideja Miksera ne ugasi, Ivan Lalić, izvršni direktor Mikser Hausa veruje da će se nakon pet godina života u Savamali ipak pronaći nova adresa sada već kultnog beogradskog mesta, koje je za sve vreme od osnivanja, 2009. godine, do sada okupilo više od milion posetilaca i preko 500.000 pratilaca na društvenim mrežama.

– Silosi Žitomlina su Kosovo Miksera, to je fantastičan izložbeni prostor za sve dizajnere, jer kada su čuveni svetski dizajneri počeli da dolaze na Belgrade design week, pitali su šta ima na domaćoj sceni i gde to može da se vidi. Prvi festival je bio mali, a sledeće godine je zajedno sa Mikser festivalom nastala jedna kritična masa mladih dizajnera koja se usudila da krene u proizvodnju. Napravljena je i selekcija koja je nastupila na velikom sajmu dizajna u Milanu. Danas je to pokret koji obuhvata teritoriju od Beča do Istanbula.

Spontani inženjering pozitivnih ljudi

– Uvek se setim jednog intervjua slikara Uroša Đurića na temu kulturne politike, koji je rekao kakva je to kulturna politika kada toliko dugo ne radi Muzej savremene umetnosti, ne radi Narodni muzej, ali kako postoji Mikser festival koji traje samo sedam dana. A šta sa celom godinom? U krizi institucionalne kulture, gde je čitava scena u ozbiljnom problemu, mi smo rešili da napravimo jedan permanentni hub. I taj permanentni hub je Mikser haus. Došli smo u Savamalu i napravili spontani inženjering pozitivnih ljudi ili, kako ih mi zovemo, kreativnih preduzetnika. Posle našeg dolaska Savamala je buknula od kreativnih mesta, galerija, klubova… Mesto je postalo show case, koji su bukvalno svi svetski mediji preneli. Sada se očigledno taj krug negde zatvorio. Ovde su troškovi koje mi više ne možemo sa ovim konceptom da izdržimo. Ja nisam previše tužan, jesam sentimentalan, naravno, ali mislimo da ova energija, ovaj hub koji smo napravili može da se aplicira u nekim novim zonama, i mislim da je u Beogradu to upravo Dorćol.

FOTO: Mikser Haus

O(p)stanak u nekim drugim okolnostima

– Nikada nismo vodili računa o samom Mikseru, nego smo gledali širi kontekst. Za stvaranje kritične mase neophodno je pridružiti i druge entitete. Mi smo vrlo zadovoljni kako je sve to odrađeno u Savamali i ponosni smo na učinak. Da l’ smo mogli i dalje da ostanemo ovde? Možda, ali u nekim drugim okolnostima. Mislimo da je ovo logičan ishod, koliko god on bio težak za nas. Sada je situacija lakša nego kada smo dolazili, jer već imamo jedan rezultat koji je vidljiv, prepoznat, vrlo nam dobro ide u regionu i fascinantno je kada odemo u bilo koji grad koliko nas ljudi tamo prate i koliko bi voleli da se sve ovo desi kod njih. Prvi grad gde će se to desiti je Sarajevo.

Miksalište dok god bude potrebe

– Miksalište za pomoć izbeglicama će nastaviti da radi najnormalnije dok god bude bilo potrebe. Pitali su nas otkud to da je jedna kulturna ustanova krenula u humanitarni rad. Meni je to pitanje potpuno nepotrebno, odnosno lažno, zato što kada pričamo o umetnosti pitamo se šta je zapravo umetnost? To je afirmacija apsolutnih vrednosti, pa i humanizam i solidarnost. Činjenica da su se oni pozicionirali u Savamali i da smo mi tu, pored njih, bila je to logična reakcija. Svaka druga bi bila kontraindikovana onom što mi jesmo.

Pitanje pomoći države

– Razumem to pitanje i želim da odgovorim. Postoji nešto što se zove, pogotovo u ovim modernim kulturnim politikama, privatno-javno partnerstvo. Ono je neophodno kao neki novi katalizator kulturne politike. Ono što mi danas imamo je dominantni model da kulturna politika nije reformisana, da je kao sedamdeset i neke, od menadžmenta i alatki kojim se služe, pa do rezultata. Na kraju krajeva, i do nečega po čemu se prepoznaje grad, tu jako slabo stojimo. Evo primera sa muzejima, ne postoji ni jedan grad na svetu u kojem su i nacionalni i muzej savremene umetnosti zatvoreni, jedan čak i više decenija. To je hendikep za generacije koje odrastaju ovde. Ja imam troje dece i strašno bih voleo da ih odvedem u muzej, ali ne mogu… U tom smislu, kako tretirati novu realnost, to su nezavisni projekti kao što je Mikser.

Plan B za kulturnu politiku

– Nova kulturna politika trebalo bi bude lišena stereotipa i konvencionalnih normi. U Londonu morate zaraditi 50 posto da biste dobili novac od države. U Amsterdamu nacionalni muzej aplicira za sredstva svake četiri godine. Takva vrsta kompetetivnosti mora da postoji. Princip da državne institucije dobijaju sve, a ostali ništa, podjednako je katastrofalan. Mikser haus je vitalan organizam koji je mnogo bolje postavljen od bilo koje državne institucije. Pravi odgovor je da zakon o javno-privatnom partnerstvu postoji, ali do sada nismo imali ni jedan slučaj implementacije. To je stara boljka nas koji mislimo da zakoni koji se usvoje nešto znače. Oni su samo preduslov za nešto što se zove akcioni plan i kreiranje jednog održivog modela. Za to treba da postoji usvojena kulturna strategija koju mi nemamo. U tom vakuumu prolaze biološke godine, ali nemamo više pravo da čekamo, nego da pravimo održive modele. Mikser haus je dokazao da je održiv, ali cena koja se tu plaća za prostor je stravična, u smislu iznurivanja i nas kao vlasnika i čitavog stafa.

Ivan Lalic

Oni koji imaju novac ne rade

– Eto, Dom omladine ima zgradu for free. Ima plate, programe, ima opremu i moram da izgovorim – manje su vidljivi i posećeniji i značajniji od nas. Mi sve to nemamo. Plaćamo i neka to bude ekskluzivno – sedam hiljada evra kiriju za ovaj prostor u Savamali. Da bismo sve to uradili moramo da imamo dobar menadžerski model, da imamo i komercijalne događaje, da iznajmljujemo drugima prostor i da od tih para nešto uzmemo i uložimo u neku predstavu. U protekle dve godine imali smo 19 predstava i oko 100 izvođenja. Pozorište ne može da bude komercijalno. Upravo zbog toga, bilo bi fer i normalno, da država to prepozna. Da li će to da se desi? Ne verujem. Dosadašnji ministri to nisu uradili…

Borci za bolji mejnstrim

– Moram da priznam da mi nikada nismo spojili dve stvari, a to su mejnstrim i alternativa. Ja imam problem sa kulturnjacima iz alternativnog sektora, jer su oni dobro ušuškani u udobnost alternative protiv nečega, a ne nude rešenje. Sa druge strane, nas doživljavam kao preduzetnike i u tom smislu pre nalazim sagovornike među ljudima koji se bave preduzetništvom. U jednom istraživanju u Britaniji podaci govore da jedan kuturni događaj devet puta povećava šanse grada da bude posećen. U tom smislu imamo neke pregovore za Dorćol, koji nemaju veze sa državom, pa se nadamo da ćemo dobrom vizijom, dobrom strategijom uspeti da ubedimo ljude da smo ona kockica koja nedostaje da bi se ceo kraj tog dela beograda oživeo. Mejnstrim se postiže načinom na koji vi namećete ljudima kulturni obrazac. Ako je to ova rijaliti politika i ova turbo-tabloidna bura, koja nas masovno zapljuskuje, onda mislim da je naš zadatak da ne budemo samo fabrika kulture već i mediji kulture, kao i da tu informaciju moramo što dalje da širimo. Mi u regionu imamo oko 500.000 ljudi koji prate našu stranicu na fejsbuku. To je dosta, ali trebalo bi sadržajem to omasoviti i držati na vebu. Samo tako može.

Format (ne)poznat

– Pisanje kojim se oduvek bavim je trenutno stalo jer mašinerija Miksera traži celog čoveka. A imam i troje dece… U stvari, ja imam problem formata, jer se tehnologija veoma promenila, a sa sobom je promenila i umetnost. Pozorište, koje je, na primer, bilo avangardno sedamdesetih godina prošlog veka, a sećamo se Bitefa i tih slavnih vremena, danas je podložno promenama. Poslednje što sam radio bile su prve epizode novih “Otvorenih vrata”. Nisam se osećao srećno, jer mi je taj format delovao zastareo. Sada bi me vrlo uzbuđivao format da u Mikseru napravim kulturni rijaliti šou, pa da pariramo ovima drugima. Nešto što bi imalo predviđen scenario i radnju, ali ne i dijaloge. Ovde bi mogli da ulaze razni dizajneri, rokeri, književnici… Hoću da idemo dalje! Mikser ne robuje formatima koji su već viđeni.

NAJVAŽNIJA KULTURNA USTANOVA I DALJE ZATVORENA Ko je falsifikovao slike u Narodnom muzeju

Pobuna i u Sarajevu

Verujem u pobunu.  Ko se liši pobune on je mrtav. Ko bi u ovoj opštoj političkoj ludnici bio dovoljno lud da ode u Sarajevo iz Beograda i kaže ja bih hteo ovde da napravim Mikser haus zato što je ovde dobra energija? To je veoma teško iz milion razloga. Kada su nam rušili Miksalište prošle godine, ja sam rekao da su nas fizički uništili, ali ne i emotivno. Mi ćemo sa istom strašću vrlo brzo da napravimo novo Miksalište. Napravili smo ga za manje od mesec dana!

OSTAVI ODGOVOR