ALEKSANDAR SEDLAR OTVARA MIKSER: Spremite se za eksplozivnu mešavinu klasike i rokenrola! (VIDEO)

0
191
Aleksandar Sedlar; Izvor: Youtube Printscreen / Aleksandar Sedlar

Pravljenje muzike sada je pojednostavljeno, svi mogu sve. Čak kuće poput „Dojče gramofona” imaju politiku da jedna pesma ne sme da pređe tri, četiri minuta, kaže kompozitor Aleksandar Sedlar

Ovogodišnji „Mikser” festival 25. maja otvoriće Aleksandar Sedlar, sa svojom grupom „Sale i Sedlari”. Kompozitor prepoznatljiv po eksperimentisanju sa različitim muzičkim žanrovima, od klasike do popa, sa svojom, kako on kaže, muzičkom familijom, predstaviće kompozicije koje je prošle godine svirao u „Parobrodu” u holu „Arsena Dedića”, ali i neke nove, uz goste i po još neko iznenađenje.

– Sviraću gitaru i pevaću a uz mene su moji „Sedlari” koji sviraju na bas gitari, pa još jednoj gitari, bubnju, perkusijama, a tu su i tri muzičarke na gudačkim instrumentima kao i prateća dva vokala. Voleo bih kada bi i u budućnosti ostala ta veličina ansambla jer mogu malo da se igram žanrovima, da ubacujem i klasiku. Da „manipulišem” orkestrom. Znate, gudači su korak ka – klasici. Ovo što radim nešto je slično onome što je svojevremeno stvarao Frenk Zapa, jedini koji je mešao razne žanrove. Međutim, moja muzika i estetika potpuno su drugačiji od njegove. Samo nam je taj postupak „mešanja” isti – kaže u razgovoru za „Politiku” Aleksandar Sedlar, kompozitor kojem je put u muzičke vode nekako sudbinski određen jednog leta kada je otputovao kod oca u Švajcarsku i gitarom „skraćivao” duge letnje dane.

Kada se malkice bucmast i ne preterano oduševljen sportom desetogodišnji dečak zaljubio u instrument koji će ga dovesti do diplome na beogradskom Fakultetu muzičke umetnosti, potom i do poslediplomskih usavršavanja na prestižnom Univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu… Kada je pre 25 godina u ruke uzeo jedan veličanstveni „fender stratokaster” koji mu je otac potom i poklonio, a četiri godine kasnije u ulazu u zgradu u kojoj je živeo sa mamom u jednoj beogradskoj ulici pod pretnjom pištoljem tu vrednu gitaru i – izgubio, oteo je neki nepoznati čovek.

Istinski tužno priznaje kako već 21 godinu traga za tim „fenderom” koji mu je oteo neki naoružani neznanac i kako još uvek živi u nadi da će mu biti gitara biti vraćena.

A kada ga pitate kako bi on sam sebe muzički opisao, dečački iskreno kaže da bi verovatno prestao da se bavi muzikom kada bi uspeo da odgovori na to pitanje.

– Ne znam kako bih opisao to što radim. Svaka muzika ima ritam, dinamiku, artikulaciju… Sigurno da postoji jedna nit koja povezuje sva dela koja sam radio jer to prolazi kroz jedan isti muzički filter – moj. Sa 23 godine uradio sam prvi violinski koncert, „Magbet”, klasično delo „Idi vidi dedu” nastalo je pet godina kasnije i urađeno je po narudžbini za „Kolegijum muzikum” i gudački orkestar „Skovran”. Bio je to pokušaj da u klasičnom ruhu spojim uticaj klasičnog obrazovanja i uticaja pop kulture. Radio sam za Nemanju Radulovića, ali i za Harija Varešanovića za čiji sam poslednji album „Ćilim” od 11 pesama osam producirao i aranžirao. I za „Vampire” sam radio „Put za pravi put”. Era iz „Vampira” voli „Bitlse”, ja „Bič bojse” pa smo se našli na pola puta. Mnogo lepo je ispalo to što smo radili. A kao studijski muzičar radio sam sa Jelenom Tomašević i Željkom Joksimovićem – kaže Sale Sedlar.

Na pitanje ima li krize autorstva na našoj domaćoj sceni, ali i u svetu, kaže da su se vremena promenila pa se i svrha muzike promenila.

– Muzika, čini mi se, ima sasvim drugu funkciju. Sada je pravljenje muzike mnogo pojednostavljeno, svi mogu sve. Ali, čak i ove ozbiljne kuće poput jednog „Dojče gramofona” imaju politiku da jedna pesma ne sme da pređe tri, četiri minuta. Čak i oni počinju polako da se dodvoravaju širim narodnim masama. Svi idu na instant varijantu – objašnjava Sedlar.

Umetnik koji trenutno radi paralelno na dva projekta ili, kako on kaže, na dva koloseka – klasičnom i modernom, mjuziklu „Mister dolar” koji nije ni skroz opera ni potpuno pop i delu za naredni album Nemanje Radulovića – priseća se vremena kada je počeo saradnju sa našim poznatim violinistom:

– Tačno pre 12 godina otišao sam na njegov koncert i već sutradan počeo da pišem „Magbeta”. Nemanja mi je bio glavna inspiracija. Četiri godine kasnije Nemanja mi je na „Fejsbuku” posalo poruku „Jesi li ti taj Sale?!” Razrogačenih očiju sam čitao i kratko, nekako bez daha, odgovorio „Da!”

Gde je malo više svoj, u vodama klasike ili popa, pitamo ga a on kaže kako je to kod njega konstantna potraga.

– U klasici se trudim da budem ozbiljniji ali i tu nastojim da se poigravam. Teram šalu kroz sve žanrove. Zapravo, ta šala i nije šala. Postoji balans između duhovitih i ozbiljnih delova. Nekakav smisao i dramaturgija kojom pokušavam nešto da saopštim. I trudim se da iz moje perspektive to predstavim dovoljno jasno – ističe Aleksandar Sedlar.

Iako sa 35 godina ima ozbiljan muzički opus za sobom, Sedlar priznaje da na tom njegovom muzičkom putu i nije sve tako jednostavno i lako.

– Sve vreme sam nesiguran i sve vreme se pitam šta to radim. I čujem glasove koji traže celog čoveka. S jedne strane me guraju napred a sa druge opominju da moram da se opredelim za jedno ili ću da propadnem. Ali, svaki normalan čovek se preispituje. I ja to radim. Ne dozvoljavam sebi da uzletim bilo gde. Stalno tragam. I za samim sobom. A jedina osoba sa kojom se takmičim sam ja sam. Jer, nemam potrebu da se takmičim sa bilo kim, da budem bolji od bilo koga. Želim samo da budem dobar i da uživam u onome što radim – kaže Aleksandar Sedlar.

Umesto da kukaju, treba da sednu i pišu

– Šarena. Ima tu dosta potencijala. Svi mi znamo ko je tu u većini. Ali i oni koji tu nisu imaju šta da kažu. I umesto da kukaju trebalo bi da sednu i pišu. Svuda je ista situacija. Jedino što u svetu ima nešto više izbora. Kao što mi imamo Cecu, svet ima jednu Rijanu. Jedino što bi nama mediji mogli malo da pripomognu. Znam, ne prave mediji muziku, ali mogu da nam daju malo više prostora – smatra Sedlar.

Volim stare narodnjake

– Mnogo volim stare narodnjake. Kroz klasiku se trudim da parafraziram narodnu muziku, trudim se da oživim te neke dobre stvari vezane za našu narodnu muzičku tradiciju. Muzika je emotivna poruka. I upravo zbog toga mnoga dela ne mogu da dopru do slušalaca jer nemaju jasnu emotivnu poruku. Zato se trudim da sve što radim u muzici bude jasno i neposredno. Da može lakše da dopre do ljudi – objašnjava Aleksandar Sedlar.

Opera o Jasenovcu

– Radim na novom mjuziklu, istorijskom, koji već sada počinje da dobija obrise. Autor muzike sam ja a teksta Vidan Hadžividanović. Reč je o periodu između dva srpska ustanka i ljudima koji su, pored nama dobro znanih, zaslužni za stvaranje moderne srpske države. Ono što je na malo dužem štapu je simfonija koju sam počeo da radim u Los Anđelesu. Planiram da napišem i operu o Jasenovcu – ističe Sedlar.

KONJI IZ LUVRA STIŽU U SKADARLIJU: Izložba istaknutog umetnika na u Kući Đure Jakšića! (FOTO)

Od “Džabe ste krečili” do umetničkih dela: Grafiti – izražavanje urbanog duha, ulepšavanje ili narušavanje estetike grada? (FOTO)

POSLUŠAJTE STRAVIČAN SNIMAK: Tu više nije moguće živeti! Narod ponovo ludi, ovo je poslednji vapaj! (VIDEO)

(Politika)

OSTAVI ODGOVOR