POSLE 15 GODINA: Narodni muzej 28. juna otvara vrata!

0
177
Narodni muzej u Beogradu, FOTO: Wikipedia

Narodni muzej svečano će biti otvoren 28. juna, najavio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. On je podsetio da Narodni muzej nije radio 15 godina, i da se u njemu nalazi oko 400.000 artefakata – od 7. veka pre nove ere, pa do 20. veka.

– Tu je smešteno svo blago koje Srbija ima da pokaže kako svojim građanima tako i turistima. Mi smo prva vlast koja je otvaranje dva muzeja stavila kao prioritet – rekao je Vesić, istakavši da će ovo biti drugi muzej u prestonici koji se otvara u proteklih devet meseci.

On je podsetio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svom inauguracionom govoru u prethodnom mandatu premijera, naveo da su upravo to bili neki od ciljeva.

– To su mogli da urade i ljudi pre njega, ali im očigledno nije bilo važno. Grad je podržao nameru republike i pomogao u realizaciji jer, iako oba muzeja pripadaju republici, nalaze se na teritoriji glavnog grada. Čitave generacije koje do sada nisu imale priliku sada će moći da vide našu istoriju i kulturu – rekao je Vesić.

Kako je kazao, tog dana ulaz za sve posetioce će biti slobodan.

Burna istorija

Istorija Narodnog muzeja je izuzetno burna. Tokom Prvog svetskog rata dragoceni eksponati stradali su od prvih austrougarskih granata, čija je vojska kasnije i pljačkala naše nacionalno blago. Oštećeni su poklon-zbirka grčkih terakota kralja Milana, mnoge vinčanske figurine, preistorijske posude, rimsko staklo, dela Đorđa Krstića, Petra Ubavkića, Simeona Roksandića, Đorđa i Paje Jovanovića. Zlatnom i srebrnom novcu iz numizmatičkog odeljenja izgubio se svaki trag. Uništen je čuveni Kličevački idol, nestao je Arijadnin pehar koji je posle Drugog svetskog rata vraćen iz Berlina, a eksponati koji nisu ostali pod ruševinama spakovani su i krenuli u egzodus sa narodom i vojskom. Mnogim paketima “izgubio se trag”, a solunski borci sačuvali su Miroslavljevo jevanđelje.

Jedan od najznačajnijih upravnika bio je Milan Kašanin. Zahvaljujući njemu do 1939. u muzeju koji je nastao spajanjem Istorijsko-umetničkog muzeja sa Muzejem savremene umetnosti priređeno je šest izložbi iz inostranstva, među kojima “Italijanski portret kroz vekove” i “Francusko slikarstvo 19. veka”. Sarađujući sa knezom Pavlom Karađorđevićem, Kašanin je uvećao umetničke kolekcije oba muzeja. “Miroslavljevo jevanđelje” predato je 1935. na čuvanje muzeju a iste godine otkupljena je čuvena Renoarova “Kupačica”. Nekoliko godina kasnije na javnoj licitaciji u Parizu – Moneova “Ruanska katedrala”.

Kašanin će ostati upamćen i po tome što je tokom četiri godine okupacije svakodnevno iz Žarkova pešice dolazio do Novog dvora, pazeći da se naša baština ne oskrnavi. Muzej je tokom svih ratnih godina bio otvoren za posetioce. Nove vlasti Kašaninu nisu oprostile saradnju sa princom Pavlom, pa je nekoliko godina bio nepoželjan, da bi 1951. postao prvi direktor Galerije fresaka.

Preduga rekonstrukcija 

Sa oslobodiocima Beograda, stiže i novi direktor, književnik Veljko Petrović, ali i novo ime – Umetnički muzej. Već u prvim poratnim godinama organizuje se izložba “Srpsko slikarstvo 18. i 19. veka” i gostovanje u Rusiji, Čehoslovačkoj i Mađarskoj. Zbirka Eriha Šlomovića primljena je 1949. godine. Sve do kraja 20. veka Muzej je prolazio kroz različite faze u radu, menjao adrese, ali malo toga je urađeno na trajnoj zaštiti vrednog nacionalnog blaga.

Posle petooktobarskih promena, akademik Nikola Tasić zbog alarmantnog stanja zgrade na Trgu republike pokreće inicijativu da se pristupi temeljnoj rekonstrukciji. Posle ubistva Zorana Đinđića, koji je podržao taj projekat, rekonstrukcija je zapala u ćorsokak. Na čelo Narodnog muzeja dolazi arheolog Tatjana Cvijetičanin, a stalna postavka povučena je zbog katastrofalnih bezbednosnih i mikroklimatskih uslova.

Konačno posle dugog niza godina Muzej će za nekoliko dana ponovo otvoriti vrata za posetioce.

OSTAVI ODGOVOR