NAJSTARIJA BEOGRADSKA KUĆA: Objekat u Dušanovoj 10 danas vapi za obnovom

0
182

Kuća u Ulici cara Dušana 10, koja danas vapi za  neimarskom rukom, višestruko je značajan spomenik kulture. Tako značajnom čini je podatak da je ona najstarija sačuvana poslovno-stambena zgrada u Beogradu, da je jedan od retkih simbola urbanog razvoja Beograda van tvrđave, da je nastala u vremenu austrijske okupacije Beograda, kada se na ovim prostorima sukobljavaju dva carstva, dve vere, kada se, zaparavo, sfera zapadnog kulturnog uticaja proširuje na istok. Najzad, ona je jedan od retkih tragova barokne arhitekture sa ove strane Save i Dunava.

PROLEĆE JE, A JA ŽIVIM U SRBIJI: Otvoreni studio Aleksandra Đuričića

Poređenje podataka iz više izvora govori da je zdanje u Dušanovoj 10 sagrađeno najverovatnije 1724. godine za kao vlasništvo Elijasa Flajšmana koji se u kuću i uselio po završetku gradnje. Flajšman je bio starosedelac u Beogradu i ugledan građanin. O njemu se još zna da je bio remenarski majstor i savetnik u opštinskom veću.

Austrijska okupacija Beograda ima veliki značaj za njegov urbani razvoj. Ono što ju je pratilo označilo je konačnu preorijentaciju sa istočne na zapadnu civilizaciju, a prostor na kojem se to dešavalo ostao je međa i interesna sfera različitih kulturnih uticaja.

Bastać proglasio pobedu nad vesićevim fantomima (VIDEO

Kuća Elijasa Flajšmana bila je jedno od sedam novoizgrađenih zdanja na početku današnje Dušanove ulice koja je nekad nosila ime Duga čaršija, pa Trgovačka ulica. Kuće su podignute na novoj građevinskoj liniji prema regulacionom planu pukovnika Nikole Doksata de Moreza. Taj njegov plan predviđao je, pored ostalog, potpunu transformaciju ove ulice – njeno proširenje, izgradnju spojenih kućau nizu i formiranje većih pravilnijih blokova. Gradnja u Beogradu po Doksatovom regulacionom planu započeta je 1723. godine, dve godine pre nego što ga je krajem aprila 1725. usvojio Dvorski ratni savet u Beču.

Zdanje u Dušanovoj 10 doživelo je znatne izmene u spoljnom izgledu tokom obnova krajem 19. veka i oko 1930. godine. U prvoj obnovi promenjen joj je krov i, pretpostavlja se, snižen u odnosu na prvobitan izgled, a fasadna plastika je stilski prilagođena izgledu tadašnjih beogradskeih zgrada. U obnovi posle Prvog svetskog rata krovna konstrukcija joj je potpuno izmenjena, a dekortivni elementi sa fasade su uklonjeni.

(Starogradski.com)

OSTAVI ODGOVOR