Od “Džabe ste krečili” do umetničkih dela: Grafiti – izražavanje urbanog duha, ulepšavanje ili narušavanje estetike grada? (FOTO)

0
360
FOTO: Starogradski.com

Ulična umetnost, grafiti, od Berlina do Beograda i u krug, oživljavaju ćoškove, raskršća i ulice svih kontinenata. Neukrotivi formati na zidovima zgrada, skladišta ili državnih institucija kontraverzno predstavljaju različite sociološke, političke i ekspresionističke ideje.

Prisetimo se “Bratskog poljupca” sa Berlinskog zida, grafita zbog kojeg se još uvek kupuje avionska karta kako bi se uživo video poljubac Leonida Brežnjeva i Eriha Honkera. Grafit je 1990. godine nakon završetka Hladnog rata, iznova pokrenuo nerazrešiva društvena pitanja. Dmitrij Vrubelj, oslikao je grafit po ikonskoj fotografiji Regis Bosa, nastaloj tokom Brežnjeve posete Istočnoj Nemačkoj 1979.godine.

NEOBIČNA LJUBAV S KALEMEGDANA: Priča o Jovanki i Belom

Trend oslikavanja gradskih površina, u Beograd je pristigao iz inostranstva sredinom devedesetih godina. Tada su se na zidovima najčešće pojavljivale monokoloritne poruke jednostvanog slovnog fonta “Kad ja tamo, a ono međutim” ili “Džabe ste krečili”. Razvojem multimedijalne kulture, grafiti su u korak sa tim razvijali svoj karakter. Danas, ulice krase svojevrsna umetnička dela koja su sa platna iskočila na fasade.

Izlazak na ulicu ili ulazak u otvorenu galeriju, umetnost sa ulice podelila je mišljenja. Nelegalno oslikavanje javnih površina za neke je narušavanje gradske estetike, dok drugi uživaju u porukama i slikama koje nastaju preko noći.

Šetajući se gradskim jezgrom, Gornjim Dorćolom, objektivom kamere zabeležili smo grafite koji oživljavaju starogradske ulice. Prenosimo vam simboliku i kontekst “uhvaćenih” grafita.

STAROGRADSKI ISTRAŽUJE: Šta se krije iza priče STAN NA DAN? Turizam, preljuba ili nešto treće?

U Dobračinoj ulici, lik Bred Pita poziva prolaznike da zakorače u Borilački klub, film koji prati savremene osobine kapitalističkog društva. Američki film iz 1999. godine, zasnovan je na istoimenom romanu Čaka Polanika. Režirao ga je Dejvid Finčer, a uloge tumače Edvard Norton, Bred Pit i Helena Bonam Karter.

FOTO: Starogradski.com
FOTO: Starogradski.com

Borilački klub je lek za usamljenost u potrošačkom društvu. U njemu radnici, beli okovratnici pronalaze nešto što na njihovim uobičajenim poslovima ne pronalaze. Pobeđivanje ili gubljenje borbe nije važno, značajan je samo osećaj ekstremnog bola ili zadovoljstva koji ih podseća na jačinu i živost. Teme koje sistematizuje film se često povezuju sa Ničeovom filozofijom. Proces borbe sa samim sobom i borbe sa drugim povezan je sa voljom za moći, koji uključuje odnos snaga i uspeh jačeg, koji je Niče objedinio u princip natčoveka.

HEJ MAMA, VIDI KOLIKA BARA!!! Igre bez granica za građane svaki put kad padne kiša (FOTO)

Edi Grant je gvajanski vokalista, gitarista i bubnjar koji je odrastao u Londonu. Veliki borac protiv aparthejda u Južnoafričkoj Republici, svojim tekstovima često je opisivao i mnoge druge političke probleme. Edi Grant je 1986. godine nastupao sa grupom Riblja Čorba u hali Pionir. Osvedočeni navijač beogradskog fudbalskog kluba Partizana, trenutno živi na Barbadosu ali je i čest gost naše prestonice.

FOTO: Starogradski.com
FOTO: Starogradski.com

Na zgradi Matematičkog fakulteta, Rene Dekart iznova nam šalje poruku. U prošlom milenijumu, francuski filozof izrekao je jedan od postulata racionalizma Cogito, ergo sum – Mislim dakle postojim. Ovom tezom Dekart nam je predočio da treba sumnjati, preispitivati i tražiti odgovor van nametnutih mišljenja. Stvorio je novu evropsku misao, sekularizacijom srednjovekovnih teocentričnih shvatanja sveta smatrajući da je odgovor zapisan u svakom od nas i da ga ne treba tražiti od svevišnjeg. Ovakvim razmišljanjem dao je ljudskom razumu poseban značaj i legitimnost.

FOTO: Starogradski.com
FOTO: Starogradski.com

Zoran Krstić Cane, rok pevač i frontmen grupe Partibrejkers, čiji “duh sada slobodno hoda” poznat je po drskoj duhovitosti i brojnim anegdotama. Jedna od zabeleženih je ona sa Kalemegdana kada je davao intervju za RTS. Usred priče zaćutao je i pogledom počeo da prati dešavanja iza kamermanovih leđa: “Veverica. Juri je pas. Pobegla je na drvo. Pravda je opet pobedila.” Mnogo puta se prepričavao i trenutak sa koncerta u Baru kada je Cane video da u prvom redu skaču pretežno muškarci u četvrtoj deceniji života, dobacio im je “Momci, vreme je da se ženite.” 

(Starogradski.com)

OSTAVI ODGOVOR