UMETNIČKA SLOBODA, A NE KOMERCIJALA: Džez klub „Miša Blam”

0
537

Novi Džez kulturni centar, koji će nositi ime po najpoznatijem srpskom džezeru Mihailu Miši Blamu, otvoren je početkom januara u prizemlju zgrade Jevrejske opštine u Ulici kralja Petra 71 na Dorćolu.

Više od pola veka Miša Blam je svojim neumornim radom džez pretvarao u deo srpske kulturne istorije. Njegov klavir, pisaća mašina, štap kraljice Elizabete i lauta Sadama Huseina, koje je Miša dobio na poklon, samo su jedan deo stalne postavke u Džez kulturnom centru, koji je u znak sećanja na svog oca otvorio Markus Blam. Dve koncertne sale, tri klavira, bogata građa o počecima džeza u Beogradu i Srbiji, plakati i stare fotografije, govore da je na ovom mestu srpski džez dobio svoju novu kulturnu bazu i podlogu za budući prestonički džez muzej o kome je godinama sanjao Miša Blam.

– U prethodna dva meseca ugostili smo vrhunske džez muzičare za koje su svi čuli. Bend Duleta Jovanovića, Beti Đorđević, Katarinu Kačunković, Jelenu Jovović, Ljubu Paunića, Aleksandra Jaćimovića. Međutim, ovog meseca smo prešli na malo mlađe umetnike koje publika tek treba da čuje. Za 25. mart zakazan je veliki koncert sećanja na Elu Ficdžerald i sto godina od njenog rođenja, na kojem će nastupiti sedam najboljih ženskih vokala domaće džez scene. Te večeri očekujemo pravi spektakl – kaže organizator programa Markus Blam.

Muzičarima apsolutna sloboda

Prema njegovim rečima, sve je počelo saradnjom sa Jevrejskom opštinom i idejom da će Džez kulturni centar „Mihailo Miša Blam” imati i svoj edukativni karakter. Radionice će biti namenjene deci predškolskog i školskog uzrasta, a ideja je da se najmlađima na prihvatljiv način objasni šta je zapravo džez.

– U crtanim filmovima kao što su „Knjiga o džungli” i „Tom i Džeri”, ali i u mnogim drugim, može se čuti džez. Mnogi školarci ne znaju da elemente džeza slušaju od kada su rođeni, jer džez je sastavni deo skoro svih muzičkih pravaca. Katarina Kačunković je kod nas preselila svoju školu džez pevanja. U martu će početi da se održavaju i zanimljive radionice koje će držati ljudi iz Pozorišta na Terazijama, dugogodošnji alumnisti Džejkobs Piloua, jednog od najznačajnijih svetskih plesnih festivala koji su se usavršavali kod Čet Vokera, čuvenog pedagoga džez baleta. Oni će podučavati džez balet, osnove mjuzikla, kabare program, pevanje, glumu, i sve ono što bi od znanja bilo potrebno kada se pomene mjuzikl. Ta radionica će biti otvorena za sve, bez obzira na godine, a audicija je zakazana za 18. i 19. mart – najavila je Dušana Blam, Markusova supruga i snaja pokojnog Miše Blama.

Miša Blam

– Nećemo biti kao ostali džez barovi i kafići koji forsiraju komercijalu, jer kada ti neko kaže šta da sviraš ti gubiš slobodu. Moj otac je bio zagovornik da muzičarima treba dati apsolutnu slobodu da biste dobili najbolji kvalitet. Miša je u istarskom gradiću Grožđan davnih godina imao radionicu džeza, koja je bila veoma posećena – kaže Markus.

Džez u posleratnom Beogradu

U razgovoru za naš portal pokazao nam je i unikatne plakate koji se više ne mogu videti nigde u Srbiji, a koji su najavljivali nastupe poznatih džez sastava tog vremena u Beogradu. Malo je poznato da su Jevreji pre Drugog svetskog rata prvi u Beogradu počeli da neguju ovaj muzički pravac.

– Evo na jednom plakatu je ime Bubiše Simića, koji je još živ. Sve što smo ovde okačili pokazuje koliko je bio aktivan muzički život u posleratno vreme (obrisati). Izloženi su i notni zapisi jedne pesme. Tu je i najava nastupa sastava Džoli bojs, u kom je svirao otac Miše Blama, Rafailo Blam. Zanimljive su fotografije i plakati koji govore o Miki džez orkestru. To je prvi džez orkestar na Balkanu. Svi su bili Jevreji i svi su stradali tokom Drugog svetskog rata, izuzev mog dede Rafaila. On je jedini preživeo. Muzika se rađala i u logorima, i sve to ima višestruku vrednost i značaj – ističe Markus Blam.

Radno vreme kluba

Džez svirke održavaju se tri puta nedeljno, u maloj sali na prvom spratu i one traju od 19.30 do 22.30 časova, dok koncerti u velikoj svečanoj sali počinju od 22.30 i traju do pola sata posle ponoći. Kafe-klub otvoren je svakog dana od 8 do 22 sata.

(starogradski.com)

 

OSTAVI ODGOVOR