TRIDESET GODINA OD OTVARANJA PEŠAČKE ZONE U KNEZ MIHAILOVOJ: Palata „Albanija“, nekada najviša zgrada na Balkanu (FOTO)

0
297
FOTO: Starogradski.com

 

Povodom trideset godina od otvaranja pešačke zone u Knez Mihailovoj ulici, Starogradski.com priprema ciklus tekstova o znamenitostima najpoznatije ulice u Srbiji

Palata „Albanija“ podignuta je 1939. godine na mestu na kojem se nalazila istoimena kafana. Višespratnica na uglu Knez Mihailove i Kolarčeve ulice prepozntljiv je motiv Beograda, a od Terazija ka Kalemegdanu označava početak čuvene beogradske štrafte.

Po mnogo čemu neobična, kafana “Albanija” uglavnom je opisivana kao mesto „najnižeg reda“, sa jeftinom hranom i šarolikom publikom. O tome kakva je to kafna bila Milenko Todorović u knjizi “Beograd koga više nema” piše kako „u toj kafani ništa nije bilo vredno pomena. Stolovi rasklimatani, stolnjaka nigde, šank star i dotrajao, posuđe izanđalo, patos premazan uljem. Srušena 1936, ustupila je mesto istoimenoj palati. Beograđani su teško primili rušenje neugledne, ali poznate kafane, počeli su da pristižu u večernjim časovima i sve do ponoći se pilo i veselilo. Potekla je i pokoja suza.“

TRIDESET GODINA OD OTVARANJA PEŠAČKE ZONE U KNEZ MIHAILOVOJ: Kratka istorija ulice od „Albanije“ do „Srpske krune“ (FOTO)

Čuveni komediograf Branislav Nušić napisao je 1929. godine za kafanu „Albanija“ i sledeće reči: „Postoji i danas, kao trag starog Beograda i postojaće kako izgleda vekovima, kafana „Albanija“, ruglo Beograda, ali eldorado svih zakupaca te kafane. Ne postoji kafana sa manje režije a više prometa; niti postoji kafana koju posećuje tako raznolika i tako mešovita publika.“

Palata Albanija

Stara, po opisima tako neugledna kafana, sačuvana je na mnogim fotografijama. To je bila ugaona zgrada koja je imala prizemlje, sprat i visoki krov. Ugao zgrade bio je zasečen i na toj površini se nalazio ulaz i jedan prozor. Ne zna se pouzdano kada je ova zgrada bila sagrađena. Pretpostavlja se da je to bilo polovinom 19. veka. Stara kafana „Albanija“ srušena je 17. oktobra 1936. godine.

Istorija gradnje  Palte „Albanija“ počinje 8. oktobra 1936. godine kada je Gradsko veće donelo odluku da poruši, kao dotrajale i nehigijenske, zgrade u Knez Mihailovoj 2 i 4, kao kuću u Kolarčevoj 12. Zatim je, 14. januara 1938. godine, Hipotekarna banka trgovačkog fonda raspisala konkurs za izradu idejnog projekta buduće palate. U konkursnoj komisiji nalazili su se poznate arhitekte: Petar Bajalović, Dimitrije Leko, Branislav Kojić, Čedomir Petrović i Živojin Janković, a jedan od konkursnih uslova bio je da „buduća zgrada treba da predstavlja monumentalan građevinski objekat s obzirom na oblik, vrednost i prometnu živost samoga mesta“.

NAJVIŠE TURISTA POSETI STARI GRAD: Smenjuju se na dnevnom nivou, noće u hostelima i privatnim apartmanima

Čak 84 kandidata učestvovala su na ovom konkursu na kojem prva nagrada nije dodeljena. Druga nagrada je pripala zagrebačkom paru arhitekata Hinku Baueru i Marijanu Haderleu. Trećenagrađeni Branko Bon i Milan Grakalić takođe su bili Zagrepčani. Investitoru, Hipotekarnoj banci trgovačkog fonda, najviše se dopao trećenagrađeni rad za koji su autori dobili novčanu nagradu od 12.000 ondašnjih dinara. Razrada projekta i projektne dokumentacije poverena je arhitekti Miladinu Prljeviću iz Beograda. Po zahtevu investitora načinjena je dopuna idejnog projekta. Zgradi je dodat još jedan sprat, još jedn lift i otvoren još jedan prolaz prema Kolarčevoj ulici.

FOTO: Starogradski.com
FOTO: Starogradski.com

Visinom, oblikom i položjem Palata „Albanija“ postala je dominantna vertikala na jednom kraju Terazija i na početku najpoznatije ulice Beogrda. Ostalo je zapisao da je Hipotekarna banka za parcelu na kojoj je sagrađena „Albanija“ Beogradskoj opštini platila 131.500 dinra. Zidanje je započeto 16. jula 1938. godine, a završeno 20. oktobra 1939. Dozvola za upotrebu zgrade izdata je 16. septembra iste godine.

AZBUKA STAROG GRADA: R kao Radio Beograd, najstariji elektronski medij na Balkanu (FOTO)

U momentu kada je izgrađena, Palata „Albanija“ je bila najviša zgrada na Balkanu. Pre njenog završetka najviša zgrada u Beogradu bio je hotel „Moskva“, a govorilo se da je čuveni beogradski trgovac, Vlada Mitić, želeo da na Slaviji (na prostoru koji je i danas najpoznatiji kao „Mitićeva rupa“) sagradi zgradu od 14 spratova koja bi za dva metra nadvisila „Albaniju“. U knjizi Milenka Todorovića „Beogrd koga više nema“, pored ostalog, piše kako je Beograd te godine kada je srušena stara kafana „Albanija“ proglašen turističkim mestom, da je imao 23 hotela, 433 godtionice, 427 kafana, 412 narodnih kuhinja, 293 zdravljaka i 318 krčmi.

(Starogradski.com)

OSTAVI ODGOVOR