TRIDESET GODINA OD OTVARANJA PEŠAČKE ZONE U KNEZ MIHAILOVOJ: Palata „Zora“, zdanje bogatih časovničara (FOTO)

0
274
FOTO: Starogradski.com

Povodom trideset godina od otvaranja pešačke zone u Knez Mihailovoj ulici, Starogradski.com priprema ciklus tekstova o znamenitostima najpoznatije ulice u Srbiji

Zdanje u Knez Mihailovoj 32 je čak nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata, sve do proleća 1999. godine, bilo poznato kao Američka čitaonica. Polovinom 2004. u ovoj zgradi otvoren je Institut „Servantes“, čija je kulturna misija promovisanje španskog jezika i kulture zemalja španskog govornog područja.

Vremešnijim Beograđanima ovo zdanje poznato je kao Palata „Zora“, koja je zbpg svog položaja i lepote bila veoma čest motiv beogradskih razglednica. Podignuta je 1904. godine na mestu jedne starije jednospratne zgrade braće Konstantina i Nikole Z. Popovića. Projekte za nju napravio je arhitekta Milan Antonović, a gradili su je preduzimači Mita i Rista Spasić. Zgrada je prvobitno imala prizemlje, dva sprata i visoki krov. Palata „Zora“ se prvi put u novinma pominje upravo 1904. godine u jednom novinskom oglasu u kojem se tadašnji Beogrđani obaveštavaju da će se stovarište jedne fabrike nalaziti u Knez Mihailovoj 32, preko puta „Grand hotela“, čiji je projektant takođe bio Milan Antonović. I prema jednom obaveštenju „Trgovinskog glasnika“ vidi se da se redakcija ovog glasila od 1. maja 1904. godine nalazi na prvom spratu kuće braće Popović u Knez Mihailovoj 32.

FOTO: Starogradski.com
FOTO: Starogradski.com

Istorija porodice Popović, kojoj su pripadali braća Konstantin i Nikola, koji su imali i brata Đorđa, bogata je i zanimljiva. Braća su imala poznatu juvelirsko-zlatarsku radnju koja je od 1880. do 1905. godine bila vodeća u beogradskoj čaršiji. Braća Popović su rođeni u okolini Ekateriona, južno od Soluna. Deda Zaharije bio je pop u tom selu, a njihov otac, koji se takođe zvao Zaharije, naučio je ponešto od časovničarskog zanata, a kasnije počinje i da trguje satovima. Trgovao je tako što je svoju robu nosio na tabli oko vrata i tako putovao po selima i varošicama. Tako putujući dospeo je najpre u Niš, a kasnije i u Beograd i to zajedno sa sinovima. Prezime Popović potiče od dedinog popovskog zanimanja. Konstantin je učio časovničarski zanat kod dobrog majstora, a najraniji pisani trag o postojanju njegove radnje je jedan oglas u „Srpskim novinama“ iz 1869. godine. Do 1880. godine Konstantin je kupio u Beogradu više kuća i placeva, što se zaključuje po oglasima u novinama o njihovom izdavnju.

TRIDESET GODINA OD OTVARANJA PEŠAČKE ZONE U KNEZ MIHAILOVOJ: Sve kuće Nikole Spasića, velikog srpskog zadužbinara (FOTO)

Konstntinov brat Nikola takođe je naučio časovničarski zanat. Učio ga je kod svog brata i bio mu nezamenjiv u njihovom zajedničkom radu. I posao se širio i njihova radnja je napredovala. Snabdevali su i kraljevski dvor skupocenim nakitom i drugim predmetima izrađenim od plemenitih metala i dragog kamenja. Popovićima se verovalo da prodaju prave dragocenosti, jer su je oni znalački birali i kupovli u inostranstvu. Najmlađi brat Đorđe je takođe naučio časovničarski zanat, ali je samo nekoliko godina radio u zajedničkoj radnji sa braćom. Otvrio je svoju radnju koja je brzo propala, a braća su mu posle toga dala da upravlja mlinom i imanjima u Nišu.

TRIDESET GODINA OD OTVARANJA PEŠAČKE ZONE U KNEZ MIHAILOVOJ: Zgrada Prometne banke u Knez Mihailovoj 26 (FOTO)

Konstantin i Nikola Popović su u svojoj radnji dobro zarađivali, a zaradu su ulgali u nekretnine. Tako je kupljeno nekoliko imanja u Dušanovoj ulici do kafane „Zlatibor“, koje se protezalo sve do Skenderbegove ulice. Zatim, kupljena su imanja sa kućama između Ulice Kraljevića Marka, Savamalske i Jedrenske ulice, kao i veliko imanje u Majdanskoj ulici na Topčiderskom brdu, gde je zasađen vinograd od najboljih loza i podignut voćnjak. Na tom imanju ozidana je i vila. Popovići su kupili i Šopovićevo parno kuptilo sa mlinom u Bosanskoj ulici. Taj plac je izlazio na Karađorđevu i obuhvatao jedan deo Kameničke ulice. U vlasništvu braće Popović našao se i veliki plac između Kosmajske ulice, Obilićevog venca i Malih stepenica i još dugi niz imanja i kuća u Beogrdu, Nišu i Niškoj Banji. Oni su dugo bili prvi i najveći vlasnici kuća i imanja u Beogrdu. U kupovini nepokretnosti pratila su ih braća Đorđević, gvožđarski trgovci i ciglari, pa su ih u jednom momentu u tome i prestigli. Ali, Popovići su kuće i imanja kupovali gotovim novcem, dok su se Đorđevići zaduživali.

FOTO: Starogradski.com
FOTO: Starogradski.com

Kuća Konstantina i Nikole Popovića 1930. godine slovi za vlasništvo francuskog osiguravajućeg društva „Nacional“, koje te godine traži prepravku mansarde i unutrašnjosti zgrade. Planove za prepravku mansarde uradio je projektni biro „Feniks“, odnosno arhitekta Janko Šafarik, a planove za prepravku spratova arhitekta Aleksandar Janković. Ovim prepravkama nije bitno menjan izgled zgrade, osim što je na mestu sata u kartušu na fasadi postavljen prozor. Sedam godina kasnije, na zgradi su dozidani treći i četvrti sprat, a cela fasada je modernizovana po planovima Miše Manojlovića i Isaka Azriela. Zdanje je prvobitno bilo odlikovano u stilu akademizma, ali sa elementima secesije. Zbog svog položaja zgrada je imala tri vidljive fasade. Prizemlje zgrade bilo je namenjeno trgovini. Po svim elementima fasadne dekoracije bilo je vidljivo prožimanje dva pomenuta stila u arhitekturi. Prepravkama krajem četvrte decenije prošlog veka Palata „Zora“ gotovo potpuno gubi svoju dekorativnu plastiku.

TRIDESET GODINA OD OTVARANJA PEŠAČKE ZONE U KNEZ MIHAILOVOJ: Kuća Koste Mesarovića nosi duh najlepših gradskih prečica (FOTO)

Konstnin i Nikola Popović kupili su kuću na razmeđi Knez Mihailove i Čika Ljubine ulice da bi tu premetili svoju radnju, nadajući se da će na ovom dobrom mestu oživeti posao koji je bio u opadanju zbog množenja sličnih radnji i velike konkurencije. Međutim, do ponovnog procvata posla nije došlo i radnja braće Popović likvidirana je 1908. godine.

(Starogradski.com)

OSTAVI ODGOVOR