MARKO BASTAĆ: Krivac što opozicija nije nastupila zajedno je Dragan Šutanovac

0
65
Marko Bastać; FOTO: Stefan Jokić

Marko Bastać, predsednik opštine Stari grad i nosilac liste “Šta radite bre” na proteklim beogradskim izborima, govorio je intervjuu za sajt Espreso o rezultatima beogradskih izbora, stanju u opoziciji i daljim planovima u političkoj karijeri.

Nije se libio ni da iznese svoje mišljenje o kolegama s političke scene, s kim bi se udružio, a s kim nema dogovora, ali se dotakao i teme Kosova i stanja u južnoj srpskoj pokrajini.

Na beogradskim izborima niste uspeli da pređete cenzus, imali ste ispod jedan odsto glasova. Da li ste i koliko nezadovoljni tim rezultatom?

– Nezadovoljan sam svakako rezultatom na izborima, ali sam zadovoljan što smo uspeli da pokrenemo neke teme o kojima se ćutalo, kako u Beogradu, tako i u Srbiji. Prvi smo nametnuli temu procesa odlučivanja kod samih građana, da se građani pitaju šta je to što je najpotrebnije u njihovom okruženju. Takođe, otvorili smo temu o kojoj niko nije pričao, a to je zagađenje naših reka, dakle fabrika kartona koje izbacuju otpad u naše reke. Započeli smo isto tako, vi ste to ispratili poprilično dobro, i samu temu divljih taksista koji pljačkaju građane Beograda i strance. Sve u svemu, mi smo uspeli da pokrenemo sve te teme, mogu da kažem da su i vlast i opozicija u toku kampanje i samih izbora kopirali te naše ideje, ali smo mi ti koji su nastradli u sukobu toga da li ste za Srpsku naprednu stranku, ili ste za onog opozicionara koji ima najveće šanse na ovim izborima, što je u ovom slučaju bio Dragan Đilas. Dakle, mislim da će u vremenu koje dolazi građani moći više da isprate šta mi tačno radimo.

Mnogi su za svoj debakl na gradskim izborima okrivili druge, naročito medije. Da li vi nekoga krivite?

– Ne mogu da kažem da krivim sve medije, ali kad je počela cela priča oko gradskih izbora, mi smo pokušali da okupimo opoziciju, prosto da sednemo za jedan sto i da pričamo o izbornim uslovima. To je krenulo poprilično dobro, pored tih izbornih uslova, toga na koji način vlast primorava građane da glasaju za njih, do toga kako funkcionišu kapilarni glasovi, odnosto kako ih vlast prikuplja. Neki mediji su fer ispratili same izbore, ali ima i onih drugih koji su gledali samo jednu stranu. Zašto je propao sam dogovor oko izbornih uslova i medija koji su pratili izbore? Propao je iz prostog razloga što je kada su raspisani izbori svako otrčao na svoju stranu i krenuo da priča o tome ko će u koju kolonu i ko je kandidat na izborima.

Na čije ste glasove računali i zašto ih niste dobili? 

– To je pitanje koje su nam postavljali u samoj kampanji. Dakle, nismo mi imali profil birača pa da kažemo mi samo imamo fokus ka ovakvom biraču. Mi smo se bavili temama o kojima niko drugi nije hteo da priča, koje su realni problemi građana. Dakle, od trenutka kad izađete iz vašeg stana, same zgrade, funkcionisanje javnog prevoza, do trenutka kad odete na posao i vratite se, sve ono što su teme koje dotiču građane u svakodnevnom životu.

Da li se kajete što niste ušli u grupaciju koja je podržala i nastupila sa Đilasom?

– Ne kajem se zbog toga. Ja sam u danu kad smo doneli odluku s našim partnerima iz Tolerancije Srbije, razgovarao i s Draganom Đilasom. Mogu da kažem da se taj razgovor dogodio prilično kasno i da smo nešto ranije razgovarali, opet bi bio problem ono na šta smo ukazivali na samom početku. Dakle, ili opozicija ide u jednoj koloni ili svako ide na svoju stranu. Od početka smo pričali da je najbolje rešenje na gradskim izborima da opozicija stane u jednu kolonu, ali kako se to nije dogodilo, a najveći krivac je, barem po mom mišljenju, Dragan Šutanovac koji je prvi rekao: “Ja sam kandidat za gradonačelnika”, došli smo do situacije da svako ode na svoju stranu. Najveći problem je tu u stvari nastao kod trenutnog rukovodstva, sad već bivšeg, Demokratske stranke koja je, umesto da bude tačka ujedinjenja, dovela do toga da u poslednja dva izborna ciklusa imamo razjedinjenu opoziciju.

FOTO: Starogradski.com
FOTO: Starogradski.com

Da li to znači da bi, da možete da vratite vreme, na izborima ponovo nastupili sami, ili biste se možda priklonili nekom bloku?

– Nastupili bismo sigurno sami. To da li bismo mi ušli u neki blok iz ove perspektive danas, kada gledamo kakav smo rezultat ostvarili, ništa ne menja. Vlast je ostala ista, opozicija je razjedinjena. Jedinu komunikaciju opozicija u nekim momentima ima isključivo preko medija i mislim da je to najveći problem kod samih birača. Kada vi dođete u situaciju da građanin vidi toliko kolona, a ne ujedinjenu opoziciju, onda  izgubi volju da izađe na izbore, što je pokazao na ovim izborima i veliki broj apstinenata. Ukoliko ne postoji jedna kolona, mislim da sve pada u vodu.

Do pre nekoliko godina bili ste član Demokratske stranke. Kako danas gledate na sunovrat nekad najveće demokratske partije u Srbiji?

– Postoji mnogo ljudi koji se u ovom trenutku raduju tom sunovratu DS. Ja sam još u vreme dok sam bio član Demokratske stranke ukazivao na promenu funkcionisanja i komunikacije sa građanima. Kako do toga nije došlo, napustio sam DS i govorio da može da se dogodi sudbina Srpskog pokreta obnove. U ovom trenutku mislim da je poslednji momenat kada može da se ispravi potencijalno takva situacija. Demokratska stranka je, kao što sam rekao, stranka koja je uvela ovu zemlju u zemlju civilizovanih naroda. Pobedili smo neki sistem koji nije funkcionisao i DS uvek mora da bude mesto okupljanja, u ovom trenutku opozicije. Demokratska stranka sa izborom novog rukovodstva, sačekaćemo da vidimo ko će biti ti ljudi, će biti, iskreno se nadam, na ovoj strani opozicije koja se snažno zalaže za promenu sistema u ovoj zemlji, jer pravda u ovoj zemlji više ne stanuje. Mi moramo da se borimo za pravdu, jer tako malo ljudi ima tako mnogo, a tako mnogo ljudi nema baš ništa.

Iz nekih krugova se mogla čuti i priča da je glas za vas ili za Inicijativu Ne davimo Beograd, zapravo bačen glas. Kako vi to komentarišete?

– Pa to je varijanta kao da kažete da je to bačena ideja, a ne smatram da postoji bačena ideja, kako u izbornom procesu, tako i van njega. Postojala je ta priča u toku kampanje. Na moju veliku žalost, Vuk Jeremić je javno pozivao da se ne glasa za Inicijativu Ne davimo Beograd i za našu listu. Ja verujem da je gospodin Vuk Jeremić pogrešio kad je to rekao, iz prostog razloga što je naša grupacija ljudi na predsedničkim izborima učinila mnogo i za Vuka Jeremića i za formiranje njegove stranke.

Zbog čega je Vuk Jeremić to uradio?

– Možda je čovek bio u zabludi u tom trenutku. Prosto ne mogu da prihvatim da imate nekoga u opoziciji i da kažete da je to bačen glas. Svako je u nekom trenutku izašao prvi put na izbore, i onda po toj logici ništa ne treba da se menja i nikada niko nov ne može da se pojavi.

Šta je, prema vašem mišljenju, osnovna poruka beogradskih izbora? Šta nam govore ovi rezultati?

– Osnovna poruka beogradskih izbora je da sve veći i veći broj mladih ljudi želi da napusti ovu zemlju. Da demokratija više ne živi u Srbiji. Da je potrebno, barem što se tiče opozicije, da razmišlja o tome da se ujedini, zato što bez ujedinjenja ništa ne može da se promeni. Možda i glavna poruka je da sistem ne funkcioniše. Mi smo pokrenuli sve ove teme koje sam na početku spomenuo, a nismo dobili ni jedan jedini odgovor, nijedne institucije – od gradonačelnika, gradskog menadžera, građevinske inspekcije, ministarstva, komunalne policije, dakle nama, kao grupi građana koja nastupa na izborima, niko nije odgovorio. Sad zamislite kako izgleda građanin koji ne nastupa na izborima i koji samostalno želi nešto da sazna. Prosto, sistem ne funkcioniše.

Tokom izborne kampanje rekli ste da nećete govoriti o Kosovu, makar vas proglasili kukavicom. Da li sada želite da govorite o toj temi i trenutnoj situaciji na KiM?

– O Kosovu u tom trenutku nisam želeo da pričam jer su pokušavali da od gradskih izbora naprave sve, osim da se priča o gradskim temama. Mi smo na poslednjim izborima imali klasičnu funkcionersku kampanju gde je ceo državni vrh učestvovao na izborima i niko nije uspeo da kaže ništa po pitanju Beograda, odnosno jeste, ali se to nije čulo. Veliki je problem u ovom trenutku rastumačiti tačno šta je dogovoreno na tim pregovorima. Mi stalno imamo predsednika Srbije koji priča o tome da jedna strana ne ispunjava deo koji je dogovoren, a to traje već pet godina. Onda je moje pitanje kako tek danas, nakon pet godina, mi pričamo o tome da oni nisu ispunili neki njihov deo. Dakle mi suštinski ne znamo šta je tačno dogovoreno iza zatvorenih vrata i o tom dijalogu možemo da pričamo u potpunosti tek kad sve saznamo. Pre neki dan sam slučajno čuo poslanika Srpske napredne stranke, Đukanovića, koji je rekao da će on ponosno poslati svoju decu da idu da brane Kosovo. Sad zamislite ako se posle 20, 30 godina vraćamo na temu da želimo da ratujemo, dokle je to došlo i koja je logika da umesto da sledimo put evrointegracija, mi ćemo da zamrznemo same pregovore, blokiramo zemlju u potpunosti, zato što je neko odlučio da promeni kurs. Kurs ove zemlje od 2000. godine je vrlo jasan, narod je potvrdio taj kurs, sve Vlade i svi predsednici su izabrani na politici, odnosno zastupajući politiku evrointegracija. Da li mi u ovom trenutku idemo unazad i da li smo mi odlučili da se vratimo u devedesete s ovom politikom, ja se iskreno nadam da to nije tačno. Njujork tajms je pisao baš skoro da će ovaj deo Evrope, odnosno Balkan, postati neka vrsta eksperimenta novog hladnog rata. U prilog tome govore činjenice da su iz regiona otišli Telenor i Sosijete ženeral banka. Svakako ne smemo da dozvolimo da se to nastavi.

Šta je realno rešenje kada je Kosovo u pitanju?

– Realno rešenje je da čujemo konkretno neki predlog. Poslednji koji je izneo predlog je bio Boris Tadić, koji je taj predlog izneo u četiri tačke. Nakon toga smo imali predsednika Tomislava Nikolića  koji je pretio da će ispričati neki svoj predlog i nikad nije to rekao. Sad imamo predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji obećava taj predlog. Potrebno je da čujemo sam predlog, pa da onda možemo da kažemo da li to valja ili ne.

Hoće li Srbija priznati Kosovo pri ulasku u EU i da li će to biti uslov za ulazak?

– Ja još uvek nisam čuo da je zvanično to uslov. Jedino o čemu se priča u ovom trenutku je poštovanje samog Briselskog sporazuma. Mislim da ne smemo odustati od tog puta evrointegracija i da ne postoji alternativa tom putu.

Kako vi vidite opoziciju i njihove predloge o ujedinjenju koje su izneli po završetku beogradskih izbora. Dragan Đilas je odmah izašao s konkretnim planom. Šta se sad dešava, da li vam se čini da je opet negde zapelo?

– Možda je negde zapelo, ali ne smemo doći u situaciju poput onog noja koji zabije glavu u pesak i misli da ga niko ne vidi, a u stvari mu je samo glava u pesku, sve ostalo vidimo. To je možda najbolje objašnjenje kako se trenutno odvija komunikacija oko samog predloga ujedinjenja opozicije. Ne može opozicija da komunicira preko medija oko tog saveza. Ja u svakom slučaju podržavam predlog Dragana Đilasa o formiranju jednog takvog saveza. Podržavam, naravno, i svaku drugu vrstu formiranja saveza koju su izneli ljudi pre njega. U ovom trenutku je potrebno da svi sednemo za isti sto, da shvate jednom za sva vremena da građanima, a veliki je broj apstinenata, nisu bitni naši lični problemi i sukobi, već ih zanima da vide ujedinjenje opozicije i volju da se sruši ova vlast, ali ne samo da se zasniva na tome da smo se skupili i želimo da smenimo SNS i mi dođemo na vlast, već da čuju konkretne predloge. Jedino što je građanima bitno je da vide da postoji sluha i normalne komunikacije.

Zašto opozicija ne može da animira birače. Ko je glavni krivac? Da li je to sujeta opozicionih lidera, pa zbog toga nije moguće napraviti jedan opozicioni blok ili je nešto drugo u pitanju?

– Moguće je da ima nekih opozicionara koji u rukavicama pokušavaju da unište ideju ujedinjenja, ali jedino što građane zanima jeste da počne normalna komunikacija i da se postigne neki dogovor. Ne interesuje ih lična sujeta ljudi iz opozicije. Oni koji se ponašaju tako, loše prođu sa svojom politikom na izborima, ako ne ovim, onda nekim narednim, prosto odlaze u istoriju.

Šta mislite o Saši Jankoviću i njegovom Pokretu slobodnih građana?

– Mislim da se Pokret dobro razvija, da je imao turbulencije, ali nisam u Pokretu da bih mogao da vam kažem šta se tačno dešava tamo. Vidim da postoji energija i volja kod tih ljudi da nešto promene i konkretno Saša Janković najviše priča o vladavini prava, o pravdi, o nečemu što je zaboravljeno u ovoj zemlji.

Šta mislite o Draganu Đilasu?

– Đilas je imao period dok je bio gradonačelnik i način na koji je vodio Beograd. Mislim da je ovo što trenutno radi jedino pravo rešenje kako ne bi došli u situaciju kao nakon predsedničkih izbora da propustimo priliku da se sačuva energija građana i zdušno podržavam svaki pokušaj formiranja saveza.

A o Tadiću?

– Mislim da svojim iskustvom iz prethodnog perioda može mnogo da doprinese situaciji u Srbiji, davanjem saveta, kako je to izgledalo ranije i kako može da izgleda u narednom periodu.

Da li ćete vi posle svega moći da se ujedinite s njima, ukoliko do ujedinjenja opozicije dođe?

– Uvek ću podržati svaku vrstu ujedinjenja, ukoliko bude usledio taj poziv. Ukoliko ne bude usledio poziv, mi nemamo nikakav problem da preuzmemo inicijativu, tako da ćemo aktivno učestvovati u narednom periodu.

OSTAVI ODGOVOR