SRAM TE BILO, KNEŽEVIĆU! Funkcioner SNS-a iz službenog vozila Grada iznosio PAKETE ŠEĆERA za potrebe kampanje (VIDEO)

0
751

Nekada davno, iza sedam brda, iza sedam gora, iza sedam reka, iza sedam mora postojala je zemlja u kojoj su kandidati za predsednika dobijali glasove – na poštenjaka. Legenda kaže da u toj zemlji nije bilo krađe, zloupotrebe stranačke fotelje i članske kartice, i da su potencijalni predsednici svoje glasače dobijali čistog obraza. Pogađajte, ta zemlja – NIJE SRBIJA.

U Srbiji stanje je tek nešto drugačije.

U Srbiji predsednički kandidati glasove dobijaju ucenom. U Srbiji, zemlji otupelih i ubijenih, glasovi se dobijaju sa pola kilometra auto-puta. Sa 1.000 dinara. Sa providnim celofanom i bajatim sendvičima. U Srbiji, zemlji kriminala i bezakonja, glas već namučenog naroda, dobija se – kilogramom šećera.

I dok se neko negde možda zaista bori za sigurno danas i još sigurnije sutra svoje zemlje, Jovan Knežević, predsednik MO SNS Dorćol i pomoćnik sekretara za zdravstvo Grada Beograda zloupotrebljava svoju poziciju i resurse Grada Beograda i to u sred “bela dana”!

Naime, Knežević je snimljen kako bez trunke srama, bojazni i morala uzurpira prostor bivše ambulante u Dubrovačkoj ulici. Zajedno sa svojim “kolegama” ovaj funkcioner Grada Beograda pretvorio je ovaj prostor u magacin za šećer, ulje i ostale SNS “paketiće” kojima nameravaju da “daruju” stanovnike Dorćola i time kupe njihov glas.

I, kada pomislite da ne može gore, sačekajte.

Jovan Knežević je za ove nedozvoljene i maliciozne radnje koristio ni manje ni više nego službeno vozilo Grada Beograda!

Uz pomoć dva drugara (sa kojima verovatno deli istu stranačku člansku kartu) Jovan Knežević “dobacivao” se paketima šećera, dok se četvrti iz družine šetao i nadgledao “radove”.

Shodno svemu ovome, pitamo se – kako se, pored svih laži, obmana, praznih obećanja koje dajete narodu, usuđujete da čak i pokucate na vrata tih istih građana i ponudite im ŠEĆER? Kako imate obraza da pogledate u oči sve one koje ste prevarili, slagali, čije ste najbliže ubili svojim nemarom? Kako smete da pomislite da je jedan glas vredan JEDNE KESE ŠEĆERA?

I, zaboga, shvatite već jednom, možda jesmo gladni, možda su nam džepovi zaista prazni, ali dostojanstva nam je ipak ostalo.

“U kraljevstvu Jutututu
kralj trinesti Balakaha
obećao svom narodu
da će dati juhahaha (ustav).

Samo neka budu verni,
nek vojuju o svom kruhu,
neka ćute i nek žmure,
nek plaćaju juhuhuhu (porez).

Poslušni su Jututunci,
plaćali su juhuhuhu,
ćutali su, žmurili su,
vojevali o svom kruhu.

A prolećem svakog goda
popne s’ na breg Balakaha,
pa poviče gromoglasno:
Dobićete juhahaha!”

(“Jututunska juhahaha”, Jovan Jovanović Zmaj)

(Starogradski.com)

OSTAVI ODGOVOR