NAJVAŽNIJA KULTURNA USTANOVA I DALJE ZATVORENA Ko je falsifikovao slike u Narodnom muzeju (FOTO)

1
162
Foto: Dado Đilas, Dragan Karleuša

U septembru ove godine Kristoferu Marinelu, koji je donedavno radio u firmi “Art recovery”, čija je osnovna delatnost bila pronalaženje ukradenih umetničkih dela, iz Beograda je ponuđena Matisova slika.

Iskusnom umetničkom agentu nije bilo potrebno previše vremena da utvrdi da je reč o falsifikatu, jer je lako ustanovio gde je izložena originalna slika. Nije se više bavio time jer mu gotovo svakodnevno stižu slične ponude.

Tek nekoliko nedelja ranije, nevezano za Marinela i njegova saznanja o tržištu falsifikovanih umetničkih dela, Njuzvik je došao do informacije da su dvojica poznatih slikara iz Srbije posumnjala na nešto znatno dramatičnije – da su u poslednjih petnaestak godina neke od najvažnijih slika iz Muzeja zamenjene kopijama, a originali prodati na crnom tržištu. To su i jasno saopštili bliskim prijateljima, kazavši da su dobili informacije da se u Muzeju nalaze i falsifikati njihovih slika. Nažalost, jedan od njih je u međuvremenu preminuo. Drugi ni na koji način nije želeo javno da govori o svojim saznanjima ili slutnjama izgovorenim u užem krugu.

Narodni Muzej u Beogradu, FOTO: Wikipedia
Narodni Muzej u Beogradu, FOTO: Wikipedia

„RATNA ŠTETA“

Narodni muzej Srbije u Beogradu uskoro će proslaviti skoro deceniju i po nerada, a zvanično objašnjenje je – rekonstrukcija. Iako pojedine postavke mogu da se vide u ograničenom prostoru i izboru, ono što bi trebalo da predstavlja najveće blago daleko je od očiju posetila. „Tri generacije naših srednjoškolaca nisu kročile u muzej, niti su imale priliku da se upoznaju s kulturnim blagom zemlje, niti pak znaju šta se uopšte u njemu nalazi. Ako se govori o bilo kojoj vrsti štete, ova je svakako najveća“, kaže Dragan Karleuša, bivši policajac, koji je svojevremeno brojčano predstavljao čitavo policijsko odeljenje MUP Srbije koje se bavilo sprečavanjem šverca i krađe umetničkog blaga zemlje.

Otvorenu sumnju da 13 godina duga rekonstrukcija muzejskog prostora možda ima i drugu stranu za Njuzvik iznosi Ton Kremers, nekadašnji šef obezbeđenja „Rijksmuseum“ u Amsterdamu i osnivač mreže za bezbednost Museum Security Network.

„Postoji više slučajeva zamene originala falsifikatima. Sećam se zamene Matisove slike, kao i Ðakomatijeve bronzane figure koja je tokom Noći muzeja u Hamburgu ukradena i zamenjena drvenom. Prošlo je nekoliko dana pre nego što je to otkriveno. Brojni su takvi primeri. U svetu postoji više od 200 izveštaja o krađama slika i više od 500 izveštaje o podmetnutim falsifikatima. U mnogim slučajevima ustanovljeno je insajdersko učešće u krađi, učešće ljudi zaposlenih u muzejima ili onih koji s njima neposredno sarađuju. To je razlog za veliku zabrinutost, jer kad u tako nečemu učestvuje neko iznutra, krađa može da bude neotkrivena dugi niz godina.“

Dik Elis, nekadašnji agent Skotland jarda, koji ima firmu „Art menadžment“, čija je delatnost, između ostalog, potraga za nestalim umetničkim delima i koji je pre nekoliko godina osnovao i svoju ispostavu u Beogradu, sumnju u neobičnost tako dugog nefunkcionisanja Narodnog muzeja na lep način iskazuje još direktnije:

Foto: Dado Đilas, Dragan Karleuša
Foto: Dado Đilas, Dragan Karleuša

„Nisam čuo o navodnoj krađi slika iz Narodnog muzeja Srbije i zameni falsifikovanim. Znam da je Muzej dugo zatvoren, ali mi je rečeno da je to zbog štete prouzrokovane tokom rata na Balkanu, što je rezultiralo time da je Muzej u nemogućnosti da obezbedi odgovarajuće bezbedno okruženje u kojem će držati slike i antikvitete, odnosno da sama zgrada više nije sigurna.“

Kao stručnjak koji ima značajno iskustvo rada na Balkanu, objašnjava da je svestan da muzeji i njihova bezbednost „nisu u vrhu prioriteta za finansiranje mnogih vlada u svetu“, ali i da je veoma čudno što je Muzej u Beogradu zatvoren toliko dugo, iako svojim bogatstvom može znatno da doprinese prihodima od turizma, o čemu zvaničnici grada Beograda neprekidno govore, po pravilu izostavljajući pominjanje najznačajnijeg muzeja u državi.

 

Ceo tekst pročitajte OVDE

1 KOMENTAR

  1. Verovatno su i neka dela u vreme kada je Svilani bio ministar inostranih poslova pod izgovorom ukrasavanja ambasada iznesena iz zemlje.Tu se svasta radilo.Ali u svakom slucaju to sto neradi Narodni muzej je najveca kulturna sramota XX veka.

OSTAVI ODGOVOR