PRIČE O DORĆOLCIMA “DONjEG KRAJA” 80-TIH: U pripremi roman Dejana Marinkovća o šorkama, devojkama i mangupima ispod Dušanove (FOTO)

3
350
FOTO: Starogradski.com

Dejan Marinković, rok muzičar, biznismen i pisac, “američki Starograđanin” iz Mineapolisa, ekskluzivno za Starogradski.com govori o životu na nekadašnjem Dorćolu, kao “opasnom mestu” za došljake, žestokim momcima tog vremena, rivalitetu među školama, tučama Dorćolaca za Zvezdarcima, Zemuncima itd…

Bio je poznat pod nadimcima “Kide” i “Čmar”. Njegov treći roman koji je u pripremi, upravo će se zvati “Dorćolci 80-tih”.

Kakva se to čorba krčka u loncu gradskih urbanista za građane Despota Stefana, Džordža Vašingtona, Cetinjske i okolnih ulica!?

Da su rokeri večno mladi, svedoči i njegova pojava. Iako na pragu šeste decenije, deluje bar duplo mlađe i to ne samo duhom već i telom. Ovaj krepak muzučar odrastao je u Ulici braće Baruh, gde je pohađao i istoimenu osnovnu školu i tu je živeo sve do svoje šesnaeste godine kada se otisnuo u inostranstvo.

ŠKOLSKE I GRADSKE “ŠORKE”

“Na Dorćolu si u vreme 80-tih mogao da budeš ili mangup, bubalica ili luzer. Ako si šetao najbolje ribe, morao si da budeš mangup! U suprotnom bi te stariji provocirali pa nisi mogao da prođeš ulicom da ne dobiješ ili packu ili provokaciju” priča Dejan Marinković.

FOTO: Starogradski.com
FOTO: Starogradski.com

U to vreme vladali su pravi mali “ratovi” između osnovaca iz “Baruha” i tadašnjeg “Pere Popović Age” (današnja OŠ “Mika Alas”). Organizovane tuče ili “šorke” bile su normalna stvar i obično su se održavale jednom nedeljno. Jednostavno, grupice đaka čekale su jedni druge sa “štangama” i lancima posle škole.

“Zahvaljujući šorkama, meni su tri puta lomili nos”, priznaje naš sagovornik, ali dodaje da su pored ovih školskih, mnogo žešće “šorke” bile su one između Dorćolaca i Zvezdaraca ili Dorćolaca i Zemunaca.

“Zvezdarce je predvodio neki Šlajmara a nas Dorćolce – Čkalja. Ove vrste tuča, su se zakazivale i to su obično činili pijunčići lokalnih mangupa, po principu “Hajmo u 6 sati kod kruške”, obajšnjava Marinković.

BESPLATNI TABLETI ZA STAROGRADSKE TREĆAKE: I veselo i tužno u OŠ “Stari grad” (FOTO)

DONJI I GORNJI KRAJ

U to vreme zanimljiva je bila i teritorijalna podela samog Dorćola. Postojao je “donji kraj” i “gornji kraj”, a granica je bila Dušanova ulica.

“Gornji kraj je sve iznad, od “Silikonske doline”, pa nadalje, ali se to uopšte nije računalo u Dorćol. Zato i dan danas, ponosni klinci na grafitima pišu “Doćol – donji kraj”, da se zna! To je taj mitski Dorćol. Škola Braće Baruh je pripadala donjem kraju, mestu gde su živeli najveći mangupi bivše Jugoslavije i dok su “bubalice” iz “Baruha I “Age” posle prelazile u Prvu beogradsku, najokoreliji mangupi upisivali su tadašnju Drvno-prerađivačku školu (sada Drvo art) koju su nekada zvali i “Mali Teksas”, jer, bila je najopasnija škola u Beogradu” tvrdi naš sagovornik.

“Mi koji smo odrastali 80-tih, bili smo poslednja prava generacija dorćolskih mangupa. Od 90-tih naovamo sve se promenilo i to više nije taj Dorćol… poodlazili su autentični mangupi. Kad kažem “mangup” neki su skloni da pomisle da govorim o prestupnicima, međutim postojali su ti “pravi” magupi koji nisu bili kriminalci u koje ubrajam i sebe. Ali bilo je i onih žešćih momaka koji su zapalili u inostranstvo. Oni su imali etiku pa nisu hteli da kradu u zemlji već su to činili u inostranstvu i onda su se povremeno vraćali u Ferarijima, Lambordžinijma, a mi koji smo bili obični mangupi, mi smo bili cenjeni u kraju i od strane tih krimosa, tako da nas niko nije dirao”, ističe Marinković.

VOLONTERI STAROG GRADA OPET U AKCIJI: Krečili i farbali ogradu vrtića “Lipa” (FOTO)

O DEVOJKAMA I PROVOKACIJAMA

Dejanova tadašnja devojka Zoka bila je ćerka poznatog fudbalskog trenera koja se tek vratila posle očevog angažmana u Kuvajtu i živela je u gornjem kraju. Zanimljivo je da ga je prva startovala, kao lidera školskog orkestra u “Drvnoj”. Bila je prava lepotica, pa su ga svi provocirali – ćerka poznate ličnosti plus sva preplanula od Kuvajtskog sunca, pa su se, kako ističe, svi Dorćolci ložili na nju. U to vreme, neki došljak Miša Babić, Zokin bivši frajer, bio je pozat po tome što je svakog njenog novog dečka pretukao.

FOTO: Starogradski.com
FOTO: Starogradski.com

“Sedimo Zoka i ja u kafiću u “Rupi”, a tri stola dalje taj Miša Babić okružen desetoricom svojih pajtosa i gleda u nas. Ona se zabrinula i upozorila me da se pazim provokacija. U tom on pošalje “glasnika” s porukom da želi da razgovara sa mnom. A mojih ortaka, ko za inat nigde! Bilo je usred radnog dana, svi bili u školi a ja oslobođen… Zoka već uplakana, a ja, da ne bih ispao kukavica, odem na zakazano mesto u WC. Nakon bezobrazne provokacije koju mi taj Miša uputio, krenuo je praznom gajbom na mene, pa kreće tuča. Bio je stariji tako da mi nije bilo lako. U jednom momentu on stane i kaže: “Dopada mi se što ne daš na sebe, od sad više neću da te diram, a ako tebe neko bude dirao, pozovi se na mene ili mi se obrati”. Šta je bio pravi razlog ovakvog razvoja događaja nikad nisam razumeo”, prisća se Dejan Marinković.

OPASAN KRAJ I ČUVENA MESTA

Dorćol je u to vreme bio toliko “opasan”, da kada je Dejanu u posetu dolazila ekipa iz Zemuna sa Pecom-Pankerom na čelu, molili su ga da ih lično sačeka na stanici autobusa, jer nisu smeli čak ni preko dana da se prošetaju Dorćolom! U to vreme kafića nije bilo baš iza svakog ćoška kao danas.
“Jedno vreme smo se okupljali u “Rupi”, ustvari kafiću “Mini Golf” na Kališu, a mi smo ga tako zvali. Na tom mestu, danas se samo nalazi prazan plato pored košarkaškog terena… Naši tadašnji omiljeni kafići bili su i “Cvetić” i “Maraton” seća se Dejan.

Svoj dorćolski život, kako kaže, kao u snu 1984. godine Dejan je drastično promenio, najpre selidbom u Varšavu zbog očevog posla, a nešto kasnije je usledio i odlazak u Ameriku, gde i danas živi u Mieapolisu.

(Starogradski.com)

3 KOMENTARI

  1. Brate cim su te zvali “cmar” jasno je kakav i mangup bio.Zoku Miljanic ni bolji frajeri od tebe nisu setali a Misa Babic je bio sve samo ne fajter.Iskenjao si se za sve pare…

  2. Ко си бре ти?
    Ахахахаха
    Новинари,прошетајте се мало по Дорћолу,причајте са људима пре него што објавите приче оваквих ложана.
    Дечко хоће на туђе приче и славу да заради кинту..потпуни анонимус у крају,нико га не зна.
    Рчма хахахаха

OSTAVI ODGOVOR