Čumićevo sokače: Od sjaja do očaja

0
1171

Izgrađeno 1991. godine u samom srcu Beograda, sa namerom da poprimi epitet elitnog i svetskog tržnog centra, danas Čumićevo sokače, sve je samo ne to. Nažalost, umesto mesta punog života i svirke, danas je simbol onoga kroz šta su prošli i Srbija i Beograd u međuvremenu.
Na prozoru zgrade koja se naslanja na Čumićevo sokače suši se veš. Zgrada je oronula, ispod otpalog maltera na fasadi vire cigle, ali čitav prizor deluje životno pod jutarnjim prolećnim suncem. Posle gužve na Terazijama, u Nušićevoj, Makedonskoj, Dečanskoj, ulicama u centru Beograda iz kojih se može ući u Čumić, unutar nekadašnjeg ekskluzivnog trgovinskog centra nema nikoga. Malobrojne radnje se kasno otvaraju, retki prolaznici promiču, zaposleni sede za stolovima u centralnom delu i piju prvu kafu. Neke radnje, naročito po zabačenim delovima ovog tržnog centra, neće se ni otvoriti, na njihovim izlozima stoji obaveštenje “izdaje se” ili “renovira se lokal”.
Na jednim vratima, na papiru ispisanom rukom, piše da radnja, galerija i kafić, sudeći po enterijeru, rade petkom i subotom od 21-24 sata, ostalim danima po potrebi.
Aleksandra je zakupac lokala na samom ulasku u Čumićevo sokače već dvadeset godina. Za sve to vreme nema nijednu lepu reč o objektu u kojem ima radnju za servisiranje mobilnih telefona.

cumic 2

“Grad nam je veliki problem. Od 146 lokala, trećina se nalazi u njihovom vlasništvu i većina ih je prazna i u jako lošem stanju. U njih noću dolaze narkomani, prostitutke, izbeglice…. puno je smeća. Strašno!
Kažu, nisu još rešeni imovinski sporovi koji ih sprečavaju da izdaju svoje lokale? Zimislite, spor koji se “vuče” dvadeset godina. A tek noću! Strava i užas u srcu Beograda. Bez javnog osvetljenja… A da vam ne pričam da JKP “Gradska čistoća” i “Zelenilo Beograd” nisu ušli dvadeset godina ovde. Plaćamo žene koje nam održavaju čistoću”, navodi Aleksandra.
Oko nas većina lokala prazna, sve je neuredno… Ispucale pločice, smeće na sve strane… Nije teško zaključiti šta turisti pomisle kada vide ovo urbano ruglo. A nekada je tu je bio prvi Benetonov butik, tu se kupovala italijanska obuća, strana garderoba. Kupovati u Čumiću bilo je za mnoge stvar prestiža, ali je bilo i jedino mesto gde su mogli da nađu šta žele.

cumic 3
Najpoznatiji vlasnik u Čumiću je bio Željko Ražnatović Arkan, koji je tamo imao menjačnicu “Delije”, kao i još nekoliko lokala na boljim mestima, pa su u to doba Čumić nazivali i Arkanzas. Urbana legenda kaže da je u vreme kada je pucala “Dafiment” banka, jedan od Arkanovih lokala u Čumiću prodat Dafini Milanović pod uslovima koje nije mogla da odbije. Cena je bila taman onolika kao i Arkanov ulog u “Dafimentu”, sa pripadajućim kamatama. U vreme velikih protesta protiv Miloševića 1996–1997, zbog izlaza na Terazije, Dom omladine, Trg Nikole Pašića, Makedonsku, Čumić je bio idealan za zaobilaženje policijskih kordona koji su često blokirali ulice u centru.
Krajem 2010. godine, na inicijativu modnog tandema “Punkuffer”, koji čine Bojan Milisavljević i Marko Nenadić, ekipa beogradskih modnih dizajnera se udružila u pokušaju da oživi Čumićevo sokače jer svi veći svetski gradovi – Barselona, Berlin, Njujork… imaju ulicu koja predstavlja mlade domaće dizajnere, nešto poput modne avenije.
Deo Čumića u koji su se smestili nazvan je “Choomic design district”. Nažalost, dok smo obilazili pre nekoliko dana ovo nekada najpoznatije mesto u gradu nijedan butik nije bio otvoren, a mnogi od njih su prazni.

OSTAVI ODGOVOR