NOVI ŽIVOT STAROG “BLEDA”

0
816

Posle pauze koja je trajala dve i po godine, čuveni restoran “Bled” na donjem Dorćolu, od 7. juna ponovo radi i to u duhu svog autentičnog izgleda iz prošlog veka! Novim zakupcima prostora, koji je nakon privatizacije preduzeća “Višnjica” restitucijom vraćen starim vlasnicima, glavni cilj je da ovo mesto zaživi autentičnim sjajem svoje slavne prošlosti i upravo zato su se potrudili da nas renoviranjem kao vremeplovom “vrate u prošlost”, vodeći računa o najsitnijim detaljima.

– “Bled”je bio dugo zatvoren i delovao je tužno i urušeno. Sada je vraćen starim vlasnicima. Pošto živim u neposrednoj okolini, a ceo komšiluk pati za “Bledom”, odlučila sam da ne dopustim da ovo mesto prođe kao “Tri lista duvana” ili neke druge kafane i da se na ovom divnom i bitnom prostoru, istorijski i kulturno važnom, otvori kockarnica ili butik – kaže Maja Zelenović, sadašnji zakupac prostora i vlasnik restorana, inače, internacionalni menadžer za odnose sa javnošću.

IMG_6294_resized

-Želimo da “Bled” vratimo Beograđanima jer ovo je oduvek bila prava gradska kafana i jedno od retkih primera urbanog mesta, gde su ljudi nekada, u skladu sa tadašnjom modom dolazili u frakovima i sa cilindrima. Zato je danas “Bledu” zaštini znak cilindar koji označava – gradsko mesto. Cilj nam je da strani turisti i poslovni ljudi na pravi način dožive našu kulturu kroz gastronomiju, kroz istoriju, kroz ambijent i autentičnu muziku, starogradsku, bez pojačala i bilo kakvih pomagala. Zajedno sa partnerom odlučili smo da “Bled” sačuvamo od 21. veka koji tako silovito ulazi u veoma značajne prostore Beograda – dodaje naša sagovornica.

Ovaj prostor površine 190 kvadratnih metara (plus bašta 70m2 i kuhinjski deo oko 70m2), renovinan je ambijentalno. Sve što se može videti uključujući i šank deluje kao da ste se vremeplovom vratili skoro vek unazad. Lampe i lusteri su takođe predratni i autentični, a stolovi i stolice su replike nekadašnjih originala (korišćene u filmu “Montevideo bog te video”). Ogledalo u velikoj sali koje odmah “pada u oči” takođe je replika originala. Zanimljivo je da na zidu postoji i projekciono platno na kome će se emitovati interna “Bled televizija” koja će na programu imati moderne dokumentarce prijemčive za gledanje.

IMG_6331_resized

-Pokušaćemo ljudima da približimo pravi kafanski život, a ne ovaj moderni preko interneta. Stranim turistima ćemo ovde omogućiti ozbiljan ugođaj da bi znali da je srpska kultura bogata i za Evropu i za svet i da počnu da menjaju mišljenje o nama – dodaje Maja Zelenović.

Prema njenim rečima, u planu su stalni programi – muzika uživo četvrtkom petkom i subotom od 18h, kao i drugi sadržaji.

Među fotografijama na zidu renoviranog objekta je i fotografija prvog vlasnika kafane gospodina Milana Ilića, velikog industrijalca onog vremena ali i veoma obrazovanog čoveka koji je govorio osam jezika. Njegov sin, deda Mika Ilić, sada je jedini direktni naslednik.

-Vraćanjem u staro vreme vraćamo i kvalitet hrane. U kuhinji se sprema domaća hrana u bukvalnom smislu reči, što znači da nema onaj restoranski ukus i miris, što i nije čudo s obzirom da se ovde ne dodaju aditivi. Dovedena je glavna kuvarica od ranije koja jela sprema isto kao moja ili vaša baka. Sve se radi ručno, sve na stari način. Namera nam je da “Bled” uvrstimo u zvaničnu ponudu uz “Znak pitanja” koja je naša najstarija kuća i vlasništvo Milana Obrenovića. Ovi zidovi kada bi mogli da govore svašta bi rekli. Cigla koja se vidi je stara oko 100 godina i nije menjana, samo je malter skidan sa nje i četkicama je sređivana pažljivo, da se ne bi urušavala – objašnjava Zelenovićka.

Kafana je sagrađena  između 1927. i 1930. godine. Nekada se zvala “Sunce”, a pod imenom “Bled” pojavljuje se neposredno pred Drugi svetski rat. U vreme nastanka predstavljala je nacionalni restoran u koji je svraćala sva tadašnja beogradska elita. Još tad su se kao specijalitet ove kuće nametnuli riblji specijaliteti, pa su gospoda dolazila fijakerom na girice i špricer. Od tog vremena do danas “Bled” vuče posebnu reputaciju i izuzetno je važan za naš grad.

IMG_6321_resized

 

PRVA SIJALICA I TELEFON U KAFANI

Malo ko zna da je prva kafana u ovom delu sveta otvorena 1522. godine baš na Dorćolu. Druga je napravljena u Sarajevu, a tek 100 godina kasnije pojavile su se u Londonu i Beču. Srbi su poznati po tome što su prvu sijalicu uključili u kafani, prvi telefon zazvonio je u kafani, prva pozorišna predstava održana u kafani, prvi sajam knjiga, pa čak i Narodna skupština je dugi niz godina održavana u kafani.

Restoran je dugo bio pod preduzećem “Višnjica” (kao i “Stara Hercegovnina”, “Ušće”, “Banija”, “Džakarta”), ali j uvek imao reputaciju iznad svih njih, pa se zato nekada čekalo na red da se sedne u baštu.

Fotografije profesora Vidoja Golubovića koji je jedini kod nas izvršio apsolutno opsežno istraživanje kafana i mehana starog Beograda,  krase zidove današnjeg “Bleda”.


 

Tekst i foto: Đorđe Čolaković

OSTAVI ODGOVOR