UNS: Proglas povodom Dana slobode medija

0
29

U proglasu koji je UNS objavio povodom Svetskog dana slobode medija, koji se obeležava akcijom “Pet minuta gromoglasne tišine”, navodi se da će prošlu godinu novinari pamtiti ne samo po incidentima, fizičkim i verbalnim napadima i pretnjama čak i na dan inauguracije predsednika Srbije, nego i po blokadama računa velikim medijskim kućama, štamparijama i drastičnim zloupotrebama sistema projektnog sufinansiranja.

Dodaje se da je u godini za nama Poreska uprava držala u blokadi skoro četiri meseca račune kompanije “Adria media grupe”, u okviru koje posluje tabloid Kurir, zbog “opasnosti da poreski obveznik osujeti naplatu poreza”, da su skoro 10 meseci u blokadi i računi Kompanije Novosti i Štamparije Borba zbog neplaćenih poreza, iako u ovim kompanijama država ima upravljačka i vlasnička prava.

Navodi se i da je “Vlada na mesto državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja postavila Aleksandra Gajovića koji je propagirao šovinističke predrasude prema ženama, zbog čega je UNS izašao iz Radne grupe za izradu medijske strategije”, kao i da je Skupština Srbije odbila predlog UNS-a i NUNS-a da ugledni novinar Živojin Rakočević bude član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije pa je skoro tri godine upražnjeno mesto koje pripada novinarima u tom antikorupcijskom telu.

“U godini izmedju dva Svetska dana slobode medija povećane su zloupotrebe u projektnom sufinansiranju medija. Na konkursu u Smederevu, koji je samo
jedan od drastičnih primera, od 20 miliona dinara koliko je odobreno 14 miliona dinara nenamenski je potrošeno”, navodi se u proglasu UNS-a i dodaje da su lošem položaju posebno lokalnih medija pripomogle i banke, koje poput Rajfajzen, Vojvodjanske, Sosiete ženeral i Inteza banake, odbijaju da kreditiraju lokalne medije i udruženja gradjana bez obzira na njihovu kreditnu sposobnost.

UNS zbog svega toga ispostavlja sedam zahteva, od kojih je prvi da Vlada uspostavi istinski dijalog sa medijskom zajednicom, bez favorizovanja bilo kog njenog dela, kako bi bio nastavljen rad na izradi Strategije razvoja sistema javnog informisanja do 2023. godine (Medijska strategija).

Naredni zahtev je da Vlada u izradi Medijske strategije i njenom sprovodjenju kroz zakone podrži rešenja kojima podstiče rad medija koji poštuju profesionalne
i etičke standarde i socijalna prava novinara i medijskih radnika, a potom i da u okviru Medijske strategije posebno bude razradjena strategija za
opstanak i razvoj lokalnih medija

U četvrtom zahtevu UNS traži da Vlada prihvati njihove zahtev da se izmenama medijskog zakonodavstva osigura obaveza lokalnih samouprava (osim gradova sa više od 300.000 stanovnika) da izdvajaju najmanje dva odsto budžeta za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja uključujući i informativne programe.

Zahteva se i da do promene medijskog zakonodavstva Vlada, odnosno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvo kulture i informisanja, jasno daju na znanje lokalnim samoupravama da neće tolerisati zloupotrebe u projektnom sufinansiranju medija, kao i da Vlada pruži neophodnu podršku Komisiji za istraživanje ubistava novinara kako bi što pre bila podignuta optužnica za ubice novinara Milana Pantića i bile rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović, a pravosudje efikasno procesuira ove slučajeve.

Poslenjim zahtevom traži se da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine počne da radi svoj posao i kada su u pitanju sudbine više od 40 novinara i medijskih radnika srpskih redakcija ubijenih u gradjanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, tokom NATO agresije 1999. godine, kao i na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2005. godine, umesto što godinama, bez rezultata, po prijavi NUNS-a istražuje odgovornost novinara osumnjičenih za pripremu i organizovanje ratnih zločina i genocida.

OSTAVI ODGOVOR