ZA LJUBITELJE KVALITETNOG ZVUKA: Gramofoni vrte ploče u srcu Starog grada (FOTO)

0
446
FOTO: Starogradski.com

Da Stari grad krije mnogo toga, to smo oduvek znali, a isto tako smo znali i da ćemo uživati u svakoj maloj tajni ili dragocenosti koju budemo otkrili.

Jednu smo, ovoga puta, pronašli u srcu Palmotićeve ulice. U broju 18, na prvom spratu, u stanu broj 4 sačekao nas je i više nego ljubazan gospodin Branislav Bresjanac koji se bavi jednim neobičnim i, rekli bismo, pre svega retkim poslom. On još od davne 1975. godine popravlja gramofone i vinile.

MOZAICI, SKULPTURE I IKONE: Starogradski.com predstavlja mlade umetnike i studente Akademije srpske pravoslavne crkve (FOTO)

“Ja sam ovim faktički krenuo da se bavim 1975. godine, kada sam kupio prvi gramofon. Učio sam malo i iz iskustva drugih ljudi. Nisam ni kod koga konkretno izučio zanat, ali sam gledao i hvatao sve u letu”, kaže Branislav dok nam pokazuje neke od primeraka gramofona koje trenutno ima i nastavlja svoju priču.

Branislav Bresjanac FOTO: Starogradski.com
Branislav Bresjanac
FOTO: Starogradski.com

“Te ’75. godine sam imao nekih 19-20 godina i upoznao sam mnoge ljude koji su servisirali glave i igle i tako je sve i krenulo. Servisiram gramofone, prodajem vinile i diskove, a ovde smo privremeno jer smo u prethodnom prostoru imali problem sa vlagom, što nikako ne odgovara uređajima, pa smo se smestili ovde. Da nema ovih regala ovde tu bi bili sada diskovi i vinili, ali dobro, polako i to ćemo rešiti”, ubeđen je Branislav koji nam objašnjava da ako neki posao dobro uradite, u ovom slučaju popravite gramofon, mušterija se sigurno neće vratiti barem desetak godina.

DESET MILIONA ZA SREĐIVANJE SKADARLIJE, ALI TEK NA JESEN: Turistička sezona odlaže radove

Otkrio nam je i to da njegovu radionicu često posećuju poznati, među kojima je i naš proslavljeni reditelj Darko Bajić, kao i mnogi glumci iz “Ateljea 212”, pogotovo jer im je baš blizu. Kaže da još uvek čuva ploče iz 1979. godine, a da kada su sami uređaji u pitanju imaju i one baš stare.

Iskoristili smo priliku i da pitamo da li od ovog posla može da se živi, s obzirom na hiperprodukciju i internet koji je preplavljen muzikom.

“Verovali ili ne, ljudi svakim danom sve više i više kupuju vinile! Kada smo oformili prodavnicu 2013. godine bila je velika potražnja za diskovima, da bi to polako počelo da se menja u korist ploča. U jednom trenutku je odnos potražnje između diskova i ploča bio 50:50 a sada smo došli do toga da idemo po raznim berzama tražeći ono što nam nedostaje, jer ljudi tako žele. Diskove više maltene niko ni ne želi da gleda, pogotovo jer sada postoji velika produkcija reizdanja vinila. Vi sada imate sve, od EKV-a do Riblje čorbe”, objašnjava Branislav.

FOTO: Starogradski.com
FOTO: Starogradski.com

“Gramofon je specifična stvar. Mora da bude kvalitetna baza, kvalitetna ručka i kvalitetna glava. Cene su različite i variraju… glavna razlika među gramofonima je naravno u kvalitetu delova, a što se tiče cene… to me svi zovu i pitaju. Recimo da to stvarno bude lep gramofon, da vi stvarno uživate, da to bude i solidna ručka i solidna glava, za to je potrebno da izdvojite između 100 i 150 evra. Ispod 100 evra, to su sve već plastikaneri i to uglavnom uzimaju klinci kojima je bitno da samo puste da bije i da udara zvuk. Dakle, za pristojan gramofon ne možete da izdvojite manje od 100 – 150 evra, a ovo iznad 200 evra, to su već savršeni gramofoni” priča ovaj ljubitelj zvuka i ističe da su novi gramofoni nenormalno skupi. Njihova cena varira između mi 300-450 evra.

KADA JE POSTAO PENZIONER, DOSELIO SE U BEOGRAD ZBOG POSLA: Deda Brana, jedan od simbola Kalemegdana (FOTO)

“Recimo, postoje gramofoni marke “Kuzma”, slovenački proizvod, koji su stekli svetsku slavu. Njih recimo poseduju Medvedev i Putin. Cena im je, na primer, 150.000 dinara i to bez glave koja košta još nekoliko stotina evra, ali to su zaista vrhunski gramofoni”, objašnjava stručnjak za gramofone. Iako ima sina, on nije zainteresovan za ovu vrstu posla i on je jedini u porodici koji se time bavi, a ono što ga najviše fascinira je činjenica da mi faktički već 110 godina slušamo isti sistem.

FOTO: Starogradski.com
FOTO: Starogradski.com

“Od kad je Tomas Edison izmislio fonograf, pa do dana današnjeg, sve je ostalo isto. Samo što je ono bio cilindar, a Emilio Berliner je dodao ploču i iglu. Dakle, mi već više od veka slušamo isti sistem, samo što su unapredili glave i sve to, ali faktički igla prolazi kroz kanal 110 godina”, završava svoju priču Branislav Bresjanac i poziva nas da ga ponovo posetimo, kad god poželimo.

(Starogradski.com)

OSTAVI ODGOVOR