Moj Zagreb, tak imam te rad
Ljubavna pesma posvećena gradu, ulicama i parkovima
Kroz tvoje ulice kad idem mlad,
Od Maksimira do Tuškanca,
Nema lepšeg za me placa!
Kraj Kamenitih kad prođem vrata,
Svaka stopa u tom gradu,
Meni vredi suha zlata.
Tu se pije fino vino,
Za tvoj mir i tvoju slavu,
Ja popevam noćas fino.
I kad jesen tiho pada,
Z navek buš mi v srcu ostal,
Ti si ponos moga grada!
Istorijski i muzikološki kontekst
Pesma „Moj Zagreb, tak imam te rad“ pripada zlatnom krugu zagrebačkih urbanih popevki nastalih u dvadesetom veku. Autor pesme je kompozitor Nenad Grčević, koji je uspeo da u jednostavnim, pitkim stihovima i prepoznatljivoj melodiji sažme ljubav stanovnika prema svom gradu. Pesma vodi slušaoca kroz najlepše toponime starog Zagreba – od zelenog Maksimira i senovitog Tuškanca, preko Kamenitih vrata do drevnih gornjogradskih crkvenih tornjeva, oživljavajući duh druženja sa starim pajdašima uz dobro vino i tihu pesmu.
Muzička potka pesme je izrazito melodiozna i pripada žanru vesele građanske šansone u umerenom plesnom ritmu. Korišćenje kajkavskih sintagmi i agramerske leksike („tak imam te rad“, „placa“, „pajdaši“) daje pesmi neposrednost i lokalnu autentičnost, dok je harmonijska struktura otvorena i pristupačna za orkestarska i zborna izvođenja. Akustični aranžmani redovno koriste tambure, harmoniku i klarinet, dočaravajući atmosferu zagrebačkih kafana i izletišta s početka dvadesetog veka.
Ovu pesmu su sa velikim uspehom pevali brojni solisti i ansambli, među kojima se izdvaja Zvonko Špišić, ansambl „Ladarice“ i Ivo Robić. Ona predstavlja trajni dokaz gradskog patriotizma i poetske vernosti Zagrebu, funkcionišući kao nezvanična himna svih onih koji su u njegovim ulicama proveli svoje najlepše mladalačke dane.