Oj, vesela veselice
Vedra lirska pesma o radosti i mladosti
Vesela ti majka bila!
Koja te je odgojila,
K'o jabuku u njedrima!
Za junaka, za sokola,
Koji sabljom polje meri,
A pogledom zore deli!
Iz zelenog javora:
„Nema lepšeg para, nane,
Od sokola i devojke!”
Neka pesma celo selo budi,
Radujmo se ovoj sreći,
Bog neka vas uvek ljubi!
Istorijski i muzikološki kontekst
Tradicionalna pesma „Oj, vesela veselice“ spada u najlepše primere obrednih i svadbenih pesama koje su se iz seoske tradicije Srbije, Crne Gore i Hercegovine preselile u varoške dvorane i postale deo opšteg građanskog repertoara na svečanostima. Pesma nosi blagoslov nevesti i njenoj majci, slaveći radost stupanja u brak i ideal skladnog spoja devojačke lepote („k'o jabuka u njedrima“) i junačke časti mladoženje koji se metaforički poistovećuje sa sokolom. U njoj preovladava arhaični ton patrijarhalne vedrine, porodičnog ponosa i nade u srećan početak novog života.
Muzička potka pesme je izrazito poletna, himnična i svetla. Izvodi se u energičnom dvočetvrtinskom ritmu koji prirodno prati svadbeno kolo i kolektivno radovanje. Melodija se kreće u čistom durskom registru, sa pamtljivom refrenskom strukturom koja omogućava antifonalno pevanje (smenjivanje soliste i hora ili muškog i ženskog glasa). U aranžmanima za radijske narodne orkestre, posebno pod upravom Vlastimira Pavlovića Carevca, pesma je dobila izuzetnu ritmičku disciplinu i orkestarski sjaj.
Kompoziciju su u antologiju uvrstile vokalne umetnice poput Radmile Dimić, Anđelije Milić i Danice Obrenić, dok je u Crnoj Gori i Hercegovini bila nezaobilazni deo repertoara narodnih pevača. Pesma „Oj, vesela veselice“ ostaje dragoceni spomenik narodnog optimizma i ritualne čistote balkanskog svadbenog ceremonijala.