Šaban Bajramović

Uvodni portret i kulturni značaj

Šaban Bajramović bio je nesumnjivo jedan od najvećih muzičkih genija koje je Balkan ikada podario svetskoj kulturi, neprikosnoveni „Kralj romske muzike“, kompozitor nesagledive imaginacije i pevač čiji je hrapavi, baršunasti i ležerni glas nosio u sebi svu bol, strast, slobodu i tragiku ljudskog postojanja. Bio je balkanski pandan velikanima američkog džeza i bluza poput Reja Čarlsa, Luja Armstronga i Četa Bejkera; ugledni američki magazin „Tajm“ uvrstio ga je među deset najvećih bluz i soul pevača u celokupnoj istoriji svetske muzike. Bajramović je bio umetnik koji je prevazišao sve žanrovske, etničke i geografske okvire, pretvorivši romski folklor u univerzalni jezik kosmopolitske muzike.

Njegov istorijski i kulturološki značaj detaljno se osvetljava kroz temeljne tematske studije Romski muzičari i gradske muzičke tradicije i Ljubav, rastanak, zavičaj i grad u starogradskim pesmama. Šaban nije bio samo puki reproduktivac narodnih pesama; bio je plodan autor koji je tokom života komponovao preko sedam stotina numera. Njegovo remek-delo, kanonska autorska verzija pesme „Đelem, đelem“ (Gelem, Gelem), zvanično je usvojena kao međunarodna himna celokupnog romskog naroda na Prvom svetskom kongresu Roma u Londonu 1971. godine.

Njegov stvaralački univerzum bio je u tesnom dosluhu sa velikim savremenicima: kraljicom Esmom Redžepovom, sa kojom je delio status rodonačelnika modernog romskog zvuka, te multiinstrumentalistom i etno-džez istraživačem Ljubišom Stojanovićem Louisom, na koga je izvršio formativni uticaj. Slično kao i kafanski bardovi Toma Zdravković i predratna heroina Sofka Nikolić, Šaban je kafanu i scenu doživljavao kao egzistencijalno čistilište u kome se istina pesme meri isključivo dubinom proživljene boli i neizmernom radošću slobode.

Poreklo i rane godine

Šaban Bajramović rođen je 16. aprila 1936. godine u Nišu, u siromašnoj i bučnoj romskoj mahali Beograd-mala, na obali reke Nišave. Odrastao je u skromnoj porodici koja se borila za goli opstanak u predvečerje i tokom razaranja Drugog svetskog rata. Kao i većina dece u mahali tog vremena, Šaban nije imao priliku za redovno formalno obrazovanje; završio je svega četiri razreda osnovne škole, a njegovo jedino i pravo životno učilište bila je ulica, mahala i reka.

Međutim, mahala je bila prepuna muzike. Gotovo svaka kuća imala je violinistu, harmonikaša ili klarinetistu. Šaban je od najranijeg dečaštva pokazivao neverovatan sluh i prirodni osećaj za melodiju i ritam. Slušao je stare gradske pesme, ruske romanske koje su doneli emigranti, orijentalne čočeke i tradicionalne južnjačke melodije. Nije učio note; svirao je po sluhu i pevao sa urođenom lakoćom koja je plenila svakoga ko bi ga čuo.

U njegovoj devetnaestoj godini dogodio se prelomni, tragični i filmski obrt koji je odredio njegovu umetničku i ljudsku sudbinu. Dok je služio redovni vojni rok u JNA, Šaban se smrtno zaljubio u jednu devojku iz Niša. Vođen slepom i nekontrolisanom mladalačkom strašću, pobegao je iz vojne kasarne kako bi je video. Vojne vlasti su taj čin okarakterisale kao dezerterstvo. Na vojnom sudu, kada mu je sudija zapretio kaznom od tri godine zatvora, ponosni i prgavi Šaban je drsko uzvratio: „Ne možete vi mene da osudite na toliko koliko ja mogu da izdržim!“. Zbog uvrede vojnog suda i dezerterstva, kazna mu je odmah povećana na pet i po godina strogog zatvora na zloglasnom Golom Otoku.

Goli Otok kao muzička akademija

Boravak na Golom Otoku bio je izuzetno surov i fizički iscrpljujući, ali je za Šabana Bajramovića postao njegova neobična i jedina visoka muzička akademija. U logoru su se nalazili brojni intelektualci, profesori, ali i vrsni profesionalni muzičari iz celog Beograda, Zagreba i Sarajeva koji su svirali džez i salonsku muziku.

Prepoznavši njegov talenat, uprava logora mu dozvoljava da formira zatvorski orkestar. Šaban na Golom Otoku počinje intenzivno da svira kontrabas i peva. Od svojih obrazovanih logorskih drugova učio je harmoniju, osnove džeza, meksikanske melodije i bluz. Upijao je zvučne zapise sa radija i starih gramofonskih ploča, shvatajući srodnost između crnačkog američkog bluza i romskog balkanskog derta. Kasnije je često u šali, ali sa dubokim ponosom govorio: „Moja jedina muzička akademija bio je Goli Otok. Tamo sam položio sve ispite života i muzike“.

Nakon izlaska sa robije početkom šezdesetih godina, vraća se u Niš sa čvrstom odlukom da se profesionalno posveti muzici. Počinje da nastupa po kafanama, hotelima i letnjim baštama, brzo stičući status lokalne muzičke legende o čijem se pevanju pričalo sa strahopoštovanjem.

Razvoj karijere i zlatno doba

Godine 1964. Šaban Bajramović snima svoju prvu singl-ploču za diskografsku kuću „Diskos“ iz Aleksandrovca. Ploča sa pesmama otpevanim na romskom jeziku postala je neočekivani hit na jugu Srbije, otvorivši mu vrata beogradskih diskografskih kuća. Ubrzo prelazi u „Jugoton“, a potom u „PGP-RTB“, za koje će tokom naredne dve decenije objaviti preko dvadeset singl-ploča i petnaest LP albuma.

Bajramović je stvorio opus od preko sedam stotina autorskih pesama koje su osvojile Balkan i svet. Nastaju besmrtna remek-dela: „Đelem, đelem“, „Prokleta je Amerika“, „Parno gras“ („Beli konj“), „Opa cupa“, „Hanuma“, „Dželem, dželem“, „Luludja“, „Pena“, „Sila kale bal“ i nezaboravna balada „Kada zvone zvona“. Šabanove pesme bile su zvučne ispovesti o siromaštvu, nesrećnim ljubavima, robiji, konjima, kocki, vinu i večitoj nomadskoj slobodi.

Šaban je pevao na specifičan način: bez napora, zavaljen u stolici, poluzatvorenih očiju, držeći mikrofon sa aristokratskom nonšalancijom. Nastupao je širom sveta: pevao je za predsednika Josipa Broza Tita na Brionima, za indijsku premijerku Indiru Gandi u Nju Delhiju, ali i pred stotinama hiljada gledalaca na festivalima u Parizu, Berlinu, Rimu, Milanu i Londonu. Često je nastupao u beogradskim kafanama i u Skadarliji, gde su ga dočekivali najveći intelektualci i boemi tog doba. Njegove interpretacije arhaičnih južnjačkih pesama, poput potresne balade Dimitrijo, sine Mitre, elegične Donesi vina, krčmarice i filozofske Ima dana, postale su legendarne po svojoj vokalnoj težini.

Uprkos basnoslovnim honorarima koje je zarađivao, Šaban je čitav život ostao iskreni boem. Novac ga nije zanimao; gubio ga je i delio sa podjednakom lakoćom, često noći provodeći za kockarskim stolom barbuta, gde bi za nekoliko sati izgubio milione, da bi se ujutru sa osmehom vratio pesmi i porodici.

Repertoar, vokalne i instrumentalne osobenosti i stil

Muzikološka analiza pevačkog i autorskog stila Šabana Bajramovića otkriva muzičara koji je izvršio revolucionarnu sintezu romskog folklora, džeza i bluza. Šaban je raspolagao sonornim, toplim, baršunastim i ležernim baritonom. Njegov vokal nije imao akademsku sterilnost; bio je to glas natopljen duvanskim dimom, viskijem, zatvorskim vazduhom i neprospavanim noćima.

Ono što ga je činilo genijem bila je njegova vanserijska improvizacija. Šaban nikada u životu nije otpevao istu pesmu na potpuno identičan način. Svako njegovo izvođenje bilo je premijera i unikat: menjao je fraze, ritmičke akcente, dodavao melizmatičke ukrase i skat-improvizacije karakteristične za najveće afroameričke džez pevače. Njegovo osećanje za ritam bilo je besprekorno; mogao je da peva u najkompleksnijim asimetričnim metrima (7/8, 9/8, 11/8, 13/8) sa takvom opuštenošću da se činilo da ritam lebdi oko melodije.

Kao kompozitor, uneo je harmonije džeza i latinoameričkih stilova (bosanova, rumba, flamenko) u tradicionalni romski i balkanski melos. Zbog toga su njegove melodije bile univerzalno razumljive svetskoj publici – slušalac u Parizu ili Njujorku nije morao da razume romski jezik da bi osetio autentičnu bluz katarzu u Šabanovom glasu.

Saradnje, pozne godine i povratak na svetsku scenu

Krajem devedesetih godina dvadesetog veka, nakon perioda relativnog zaborava usled ratova na Balkanu, dolazi do veličanstvenog svetskog povratka Šabana Bajramovića. Grupa mladih entuzijasta i vrhunskih muzičara okupljenih oko bosanskohercegovačkog sastava „Mostar Sevdah Reunion“ prepoznaje u Šabanu živog patrijarha balkanskog bluza. Godine 2001. snimaju istorijski zajednički album „A Gypsy Legend“ u produkciji Dragog Šestića za holandsku izdavačku kuću „World Connection“.

Album je postigao kolosalan međunarodni uspeh, osvojivši vrhove svetskih world music top-lista. Šaban ponovo kreće na trijumfalne turneje po vodećim evropskim festivalima, nastupajući u Londonu, Amsterdamu, Beču i Frankfurtu. Uskoro sarađuje sa Goranom Bregovićem, snimajući muziku za filmove, kao i sa mladim hip-hop i rege sastavima, pokazujući da je njegov muzički jezik vanvremenski.

Ipak, pozne godine donele su teške zdravstvene tegobe – dijabetes i srčane probleme. Poslednje godine života proveo je u rodnom Nišu, često u teškoj materijalnoj oskudici, zaboravljen od estradnih menadžera, ali okružen poštovanjem istinskih ljubitelja muzike.

Nasleđe i uticaj na starogradsku muziku

Šaban Bajramović preminuo je 8. juna 2008. godine u Nišu, u sedamdeset drugoj godini života, na kardiološkoj klinici. Njegova smrt odjeknula je širom svetske muzičke javnosti; vodeći svetski mediji poput „Njujork Tajmsa“, „Gardijana“ i „Bi-Bi-Sija“ objavili su opširne nekrologe slaveći odlazak jednog od najvećih pevača dvadesetog veka. Sahranjen je na Novom groblju u Nišu uz zvuke svoje besmrtne „Đelem, đelem“.

U znak sećanja na svog najvećeg muzičara, grad Niš mu je na Nišavskom keju podigao prelepi bronzani spomenik u prirodnoj veličini, koji prikazuje Šabana u karakterističnoj pozi pevanja sa mikrofonom u ruci. Pored toga, glavna bina prestižnog međunarodnog džez festivala „Nišville Jazz Festival“ sa ponosom nosi ime Šabana Bajramovića, a festival svake godine dodeljuje prestižnu nagradu sa njegovim imenom velikanima svetskog džeza i bluza.

Nasleđe Šabana Bajramovića je večno i nedodirljivo. On je romsku pesmu izveo iz lokalnih mahala i zabačenih kafana i postavio je na pijedestal svetske muzičke baštine. Njegov hrapavi glas, njegova umetnička sloboda i autorske pesme ostaju neiscrpna inspiracija za sve buduće generacije muzičara koji traže istinu, ljubav i slobodu u muzici. Šaban Bajramović ostaje zauvek upisan kao Kralj romske pesme i balkanski princ bluza.

Izvori i dokumentacija

• Stanković, Milan: Šaban Bajramović: Kralj romske pesme i balkanski bluz, Niš, 2010.
• Petrović, Radoslav: Romi u muzičkoj kulturi Balkana, Etnografski institut SANU, Beograd, 2003.
• Arhiv diskografskih kuća Jugoton, Diskos, PGP-RTS i World Connection: kompletna diskografija Šabana Bajramovića (1964–2008).
• Dokumentarni film RTS-a i Nišville fondacije: Šaban – Gypsy King, Niš/Beograd, 2011.
• Enciklopedija džeza i world music: odrednica Šaban Bajramović, London, 2005.