Oči čornije
Poznata i kao: Oči čornye, Crne oči
Svetska romansa koja je bila nezaobilazni stub skadarlijskog repertoara
Oči žgučije i prekrasnije!
Kak ljublju ja vas, kak bojus' ja vas,
Znat', uvidel vas ja v nedobrij čas!
U mom sećanju večno rumene,
Kad vas ugledah, pamet izgubih,
Celi život svoj tugom ispunih.
Jer u pogledu vašem plamen vri,
Upropastiste moju mladost vi,
Crne oči te, oči neverne!
Vaš mi crni sjaj u snu zasija,
Oči čornije, kobne, vatrene,
U grob nosim vas usred duše te!
Istorijski i muzikološki kontekst
Svetski slavna romansa „Oči čornije“ („Crne oči“) predstavlja monumentalni spomenik ruske i međunarodne vokalne tradicije, ali i neraskidivi deo starogradskog repertoara na prostorima bivše Jugoslavije. Tekst je 1843. godine napisao ukrajinsko-ruski pesnik Jevgenij Grebjonka, posvetivši ga svojoj budućoj supruzi Mariji Rastovcev, dok je muzičku podlogu stvorio Florijan Herman, nemačko-ruski vojni kapelnik, adaptirajući melodiju valcera „Hommage Valse“. Pesma je doživela globalnu slavu zahvaljujući genijalnom basu Fjodoru Šaljapinu, koji je stihove dopunio i uneo u najviše svetske koncertne dvorane.
U muzičko-dramaturškom smislu, pesma je remek-delo ciganske i salonske romanse. Započinje u sporom, meditativnom andante tempu sa naglašenim rubatom, da bi se potom kroz postepeni crescendo i accelerando razvila u furiozni, virtuozni plesni finale. Ova smena elegične patnje i eruptivne strasti pruža pevaču i muzičarima neograničene mogućnosti za demonstraciju virtuoziteta. Melodijski luk je izrazito ekspresivan, obojen specifičnim ciganskim molom sa prekomernom sekundom.
Na našim prostorima pesma je bila obavezni deo programa međuratnih ruskih i beogradskih kafana (gde su svirali orkestri ruskih emigranata), a na repertoar su je uvrstili Predrag Gojković Cune, Sofka Nikolić, Olivera Marković i Zvonko Bogdan. „Oči čornije“ predstavljaju arhetip fatalne ženske privlačnosti i univerzalni simbol neprolazne romantičarske strasti.