Otvori mi, belo Lenče
Poznata i kao: Belo Lenče
Pesma o istorijskoj ličnosti Jeleni Stamenković (belo Lenče) iz Vranja
Vratanca, portanca,
Džamli pendžer, belo Lenče,
Da ti vidim lice!
Vratanca otvorit',
Legla mi je stara majka,
Baš do ta portanca!
Majka da ne čuje,
Pa će mene, Mile, pile,
Rano da prekori!
Srce za tobom,
Ako noćas ne otvoriš,
Odo' u propast!
Istorijski i muzikološki kontekst
Tradicionalna vranjska gradska pesma „Otvori mi, belo Lenče“ spada u sam vrh autentičnog muzičkog nasleđa juga Srbije. Pesma je direktno inspirisana stvarnim ličnostima iz starog Vranja s kraja devetnaestog veka: prelepom Lenkom Komanovom (belo Lenče) i njenim ašikom Miletom, čija je ljubav nailazila na stroge patrijarhalne i socijalne prepreke. Scena noćnog ašikovanja pred zatvorenom kapijom i džamli pendžerom (zastakljenim prozorom) donosi napetu psihološku dramu u kojoj se suočavaju vrelina mladalačke strasti i strah od majčinog suda i čaršijskog ogovaranja.
U muzikološkom pogledu, pesma se odlikuje teškim, sinkopiranim ritmom tipičnim za vranjski čoček i starogradske pesme južnog Pojasa. Melodija je bogato ornamentisana mikrointervalima i melizmima, oslanjajući se na orijentalne makame koji su se vekovima taložili u gradskom tkivu Vranja pod osmanskom vlašću. Dijaloška forma pesme podstiče izrazitu vokalnu ekspresivnost: muški glas donosi nestrpljenje i pretnju samouništenjem, dok ženski odgovara mekim, uplašenim, ali zavodljivim tonom.
Antologijske interpretacije ostvarili su Staniša Stošić i Vasilija Radojčić, uz Narodni orkestar RTB pod upravom Miodraga Radeta Jašarevića. Pesma je takođe ovekovečena u književnom opusu Bore Stankovića i u pozorišnim izvođenjima „Koštane“, ostajući večiti zvučni simbol vranjske čežnje i erotskog naboja skrivenog iza visokih varoških kapija.